Ako su vam hladni lice i nos - organizam vam je možda u opasnosti

  • 1

Kada ste pod stresom, krv se povlači iz vašeg lica zbog čega su vam obrazi i nos hladni, a naučnici su ukazali na još nekoliko zanimljivih simptoma stresa koja uopšte niste povezivali sa njim.

Za 10 odsto slučajeva steriliteta medicina nema odgovor: Psihogeni sterilitet, emocije i stres koče VTO (FOTO)

Temperatura vašeg nosa može da zavisi od toga koliko vam mozak naporno radi. Naučnici Univerziteta Notingam ispitali su neurološke funkcije 14 dobrovoljaca i utvrdili su da su ispitanici koji su bili više psihički oslabljeni imali hladniji nos, ali i lice. U tom istraživanju korišćeni su aparati za toplotne slike koje su pokazale da je temperatura nosa u vezi sa mentalnim opterećenjem.

Stres podstiče amigladu da pošalje poruku hipotalamusu, koja zauzvrat otpušta hormone u centralni nervni sistem koji pod kontrolom drži disanje, otkucaje srca i probavu. U slučaju neposredne opasnosti otpušta adrenalin i ubrzava rad srca i disanje.

Foto-ilustracija: Profimedia

Nadbubrežne žlezde otpuštaju kortizol, hormon stresa, koji u velikim količinama i konstantnom izloženošću može da dovede do niza zdravstvenih problema. Kortizol je hormon koji kontroliše našu glad, probavu, krvni pritisak, budnost i san, fizičku aktivnost i sposobnost nošenja sa stresom. Jedan od ključnih zadataka kortizola je da poveća nivo glukoze u trenucima stresa kako bismo imali dovoljno energije za reakciju i suočavanje sa stresnom situacijom. Ako stanje stresa potraje, može da dođe do naglog umora, vrtoglavice, razdražljivosti i pada šećera u krvi.

Konstantna izloženost povišenom nivou kortizola negativno deluje na imuni sistem i čini ga podložnim prehladama i infekcijama.

Foto: Profimedia

Kada ste dugo pod stresom vaš mozak, odnosno siva masa smanjuje se u delovima povezanim sa emocijama i fiziološkim funkcijama poput krvnog pritiska, nivoa glukoze u krvi, a promene u sivoj masi nagoveštavaju buduće psihičke probleme, piše 24sata.hr.

Naučnici sa Univerziteta Duke testirali su DNK dece izložene hroničnom stresu, na primer dece koja su izložena porodičnom nasilju i zlostavljanju kod kuće. Rezultat je pokazao veliku štetu na njihovim ćelijama jer su mališani koji su videli nasilje ili su bili žrtva nasilja imali kraće krajeve hromozoma što je bio znak da brže stare.

Daljinac

(Telegraf.rs)

Video: Predstavljena knjiga "Smej se ako imaš zube" Zite Rucke

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA