Evo šta sve trebate da znate o vakcini protiv malih boginja, zauški i rubeola

MMR vakcina je poznata po svojoj kontroverznosti, a pojavila se u Americi 1971. godine kako bi pomogla u sprečavanju malih boginja, zaušaka i rubeola.

Roditelji i lekari podnose krivične prijave protiv antivakcinaša: Na udaru i Karleuša, Maja Volk i Miroljub Petrović

Preporučujemo

Licencirana vakcina protiv malih boginja, koju je prvi napravio Moris Hileman,  postala je dostupna 1963. godine i poboljšana 1968. Vakcine protiv zaušaka i rubeola postale su dostupne 1967. i 1968. godine. Sve tri vakcine iskombinovane su 1971. godine. Počela je da se koristi iste godine u Americi, a druga doza je predstavljena 1989. godine.

Ova vakcina štiti od tri veoma ozbiljne bolesti. Simptomi malih boginja su osip, kašalj, slinavljenje, groznica i beli pečati u ustima. One vode do pneumonije, oštećenja mozga i infekcija ušiju ukoliko se ne tretiraju ozbiljno.

Zauške izazivaju groznicu, glavobolju, otečene žlezde na vratu i bol prilikom žvakanja i gutanja. Gubitak sluha i meningitis su moguće komplikacije. Simptomi rubeole su osip, umerena do malo povećana temperatura, crvene i iritirane oči, kao i otekle limfne žlezde iza ušiju.

Foto-ilustracija: Profimedia/Sciencephoto RM

Vakcinaciju treba obaviti pre nego što dete napuni godinu dana, a najkasnije do 15 meseci starosti. Revakcinacija se vrši sa 6 ili 7 godina pre nego dete krene u školu.

Kao i svaki medicinski proizvod, vakcina protiv ovih bolseti nije namenjena nekim kategorijama. Naime, vakcinu ne smeju da prime osobe koje su alergične na neomicin ili neki drugi sastojak vakcine ili su burno odreagovale na prvu dozu. Oboleli od raka ili pacijenti na lečenju od raka ne smeju da prime ovu vakcinu, kao ni HIV pozitivne osobe i ljudi sa ugroženim imunim sistemom. Ukoliko neko uzima lekove iz određenih kategorija ili steroide onda treba da preskoči vakcinaciju.

Vakcinaciju bi trebalo odložiti ukoliko imate neko ozbiljno oboljenje, ako ste trudni, imali ste u skorije vreme transfuziju krvi ili ste primili neku drugu vakcinu u poslednjih 4 nedelja. Vakcina je zaslužna za aktivnu imunizaciju kojom se gradi zaštita od bolesti na duži period, za razliku od pasivne koju majka prenosi na bebu u periodu dojenja.

Foto: Ilustracija/Profimedia/BSIP

Povezivana je često sa ozbiljnim posledicama po zdravlje dece uključujući autizam i bolesti creva. Naučnici su utvrdili da ne postoji veza između ovih stanja.

Studija koju je 1998. godine bila objavljena u “The Lancet”, a koja se bavila vezom između vakcine i autizma, bila je povučena od strane tog lista 2010. godine. Britanski hirurg Endru Vejkfild tvrdio je da postoji veza između vakcine i pojave autizma, ali se kasnije ispostavilo da je on zapravo za te svoje tvrdnje uzimao novac. Ova studija dovela je do drastičnog pada broja vakcinisane dece, pa je tako u periodu od 2003. do 2004, godine procenat vakcinisane dece mlađe od 2 godine u Britaniji bio samo 80 procenata.

Nakon njenog objavljivanja, naučna zajednica sprovela je mnogo istraživanja ne bi li proverila ove navode, ali nikakva veza između autizma i vakcine nije utvrđena. Izbegavanju vakcinacije doprinose i izjave mnogih poznatih ličnosti koje su rešile da svoju decu ne podvrgnu vakcinaciji te njihov primer slede mnogi roditelji bez ozbiljnog razmatranja posledica kojima izlažu svoje dete. Među poznatim protivnicima vakcinacije su Džim Keri i Dženi MekKarti. Iako su roditelji predodređeni da učine sve da deci obezbede zdrav i dug život, izbegavanje vakcinacije kosi se sa svakom ovom tvrdnjom.

Foto-ilustracija: Foter/PhylB

Moderne vakcine podvrgnute su brojnim testiranjima i sve komponente su strogo proverene tako da su mnogo bezbednije nego neke od ranije, piše Health line. Danas stvarno postoji mnogo manji rizik od ovih bolesti, pa se postavlja pitanje treba li nama onda zaštita. Ali, iako su u mnogim zemljama ove bolesti iskorenjene, u nekima još uvek postoje i mogu da se prošire ukoliko ljudi nisu vakcinisani.

Iako možda vi lično ne vidite razlog za vakcinaciju postoje još neki koji se ne tiču samo vašeg zdravlja. One štite ne samo one koji ih prime već i one koji ne smeju da ih prime iz zdravstvenih razloga. Kada je dovoljan broj ljudi u društvu vakcinisan onda nema opasnosti ni za one koji nisu.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

Znamo da roditelji žele samo najbolje za svoju decu, a otkriti šta je to zapravo nije lak posao. Iako se mnogo spekuliše oko posledica po zdravlje deteta, roditelji moraju da budu dobro upoznati sa njima. Mogući neželjeni efekti koje ova vakcina može da izazove mogu da budu blagi (groznica i blagi osip), umereni (bol i ukočenost u zglobovima, nizak nivo trombocita) i ozbiljni (alergijska reakcija). Jedno od šestoro dece dobije temperaturu zbog vakcine, a napade groznice samo jedno u 3.000.

Stručnjaci se slažu da je procenat pojave ovih neželjenih dejstava mali i zanemariv, te da zbog toga nikako ne treba rizikovati zdravlje i život deteta. Ukoliko bismo zaustavili vakcinaciju na svetskom nivou, izazvali bismo katastrofu. Iako je većina bolesti iskorenjena, još uvek postoje neke zemlje gde se registruju oboleli ljudi. Zbog toga se i Svetska zdravstvena organizacija zalaže za proširenje vakcinacije, jer godišnje preko milion dece umre od bolesti koje su vakcinacijom mogle da budu sprečene.

Najmanji procenat vakcinisane dece starosti od 12 do 23 meseca imaju Južni Sudan sa 20%, Ekvatorijalna Gvineja samo 30%, Ukrajina 42% i Crna Gora 47% procenta. Najveći procenat beleže Mađarska 99%, Katar 99%, Tajland 99%, Kina 99% i Kuba 99%. U samom vrhu se nalazi i Albanija sa 96% vakcinisane dece. Srbija broji 82% što je pored Makedonije od isto 82 procenta i posle Crne Gore najmanje u okruženju. Naše komšije beleže: Bosna IiHercegovina 83%, Ruminija 86%, Hrvatska 90%, Bugarska 92% i Slovenija 92%.

Šta su to vakcine i kako funkcionišu?

(Telegraf.rs)