ZABORAVITE SVE ŠTO STE ZNALI O OPLODNJI: Nije vas stvorio najbrži spermatozoid, već nešto sasvim neočekivano

Dugo se mislilo da se spermatozoidi aktivno bore da prvi stignu do jajne ćelije, kako bi došlo do oplodnje. Poslednje istraživanje pokazalo je nešto sasvim drugačije.

Čini se da ženina jajašca i nisu toliko pasivna kako se mislilo. Istraživači iz Sietla tvrde da ženska jajašca mogu da odaber spermatozoide sa najboljim genima kako bi osigurala najzdravije potomke. Spermatozoidi, s druge strane, nemaju istu sposobnost otkrivanja loših gena.

Preporučujemo

Istraživanje prkosi Mendelovom zakonu koji opisuje oplodnju slučajnom, i baca svetlo na to kako su naučnici dugo prikazivali jajašca kao pasivna, dok su spermatozoidi ti koji su aktivni.

Sprovedena su dva eksperimenta

Foto-ilustracija: pixabay.com

Džo Nadeu, glavni naučnik na Institutu "Pacific Northwest Research" istakao je zašto veruje da su jajašca aktivni igrači u reprodukciji. Pronašao je primere koji upućuju na činjenicu da oplodnja nije slučajna i da su specifična sparivanja određenih jajašaca i spermatozoida češća od drugih.

Kao deo svog rada, profesor Nadeu je uzgajao ženke miševa koji nose jednu normalnu i jednu mutiranu kopiju gena koji je povećao verovatnoću dobijanja raka testisa. Mužjaci su imali normalne gene. Rezultirajući potomci sledili su Mendelova pravila i postojala je slučajna raspršenost mutiranog oblika među potomstvom.

Ali u drugom eksperimentu, profesor Nadeu preokrenuo je uzgoj. Mužjacima je davao mutiranu kopiju gena za rak, a ženke su imale normalnu verziju. Samo 27 % potomaka imalo je mutiranu varijantu, u upoređenju sa 75 % zdravih.

Foto-ilustarcija: Tanjug/Nenad Milošević

Tajanstveni izbor žena

Istraživači nisu pronašli nikakav dokaz da su mutirani mišji embrioni umirali ubrzo nakon oplodnje, već da nikada nisu ni bili oplođeni. Vilijam Eberhard, bihevioralni ekolog sa Instituta "Smithsonian Tropical Research ", prozvao je taj fenomen "tajanstvenim izborom žena".

Nema dokaza kako jajašca i spermatozoidi to mogu da učine, ali dr Nadeu veruje da postoje dve mogućnosti. Jedna je da se folna kiselina koja je veoma važan signalni molekul, razlikuje u spermatozoidima i jajašcima.

Istraživanja su pokazala da ovi molekul igraju važnu ulogu u oplodnji. Promene ovih signala mogu uticati na to koliko se spermatozoidi i jajašca privlače međusobno.

Druga hipoteza sugeriše da spermatozoidi u ženski reproduktivni trakt dolaze pre nego što se jajašce potpuno formira. Prisutnost sperme utiče na podelu tih ćelija tako da njeni geni mogu biti prikladniji za spermu.

- Čim imate jajašca i spermatozoide, imate seksualnu selekciju. Postoje neverovatne stvari koje mogu učiniti jajašca i semena tečnost, rekao je Andrea Pilastro, evolucijski biolog na Univerzitetu u Padovi u Italiji, koji takođe radi na sličnom području.

(Telegraf.rs)