Sa zimskim računanjem vremena stigao je i poseban oblik depresije - da li imate ove simptome?

S početkom zimskog računanja vremena, mnoge obuzima neraspoloženje i neki oblik učmalosti, ništa im se ne radi, mrzovoljni su i umorni.

5 opasnih zdravstvenih problema koje izaziva zimsko računanje vremena

Preporučujemo

Šok tvrdnja doktora: Depresija vrlo lako može da se izleči ovim lekovima

Kod nekih to nije obično neraspoloženje izazvano manjkom dnevne svetlosti - kod nekih je to sezonska depresija, poznata kao SED. Ovaj poremećaj raspoloženja izaziva niz simptoma, uključujući i predugo spavanje, čežnju za hranom bogatom ugljikohidratima i debljanje.

Pošto se razlikuje od kliničke depresije, koja najčešće dovodi do nesanice i gubitka apetita, SED se meša sa drugim "lakšim" poremećajima ponašanja, a ustvari je samo različita verzija iste bolesti.

"Ljudi koji imaju SED su podjednako bolesni kao oni koji pate od kliničke depresije", kaže Branda Memehon, psihijatar Univerziteta u Kopenhagenu.

Međutim, važno je istaći da postoji i mnogo oblika poremećaja raspoloženja koji se takođe javljaju u periodu jeseni i zime i koji imaju slične epizode kao SED, ali se ne svrstavaju u kliničku depresiju.

Nije utvrđeno zašto se SED javlja, ali postoje sumnje da je povezan sa evolucijom. Oko 80 % onih koji pate od ovog poremećaja su žene, naročito mlađe, dok se kod starijih simptomi mogu izgubiti.

Foto - Ilustracija: Profimedia

"Pošto utiče na veliki deo populacije, mnogi istraživači misle da je SED posledica čuvanja energije u prošlosti", kaže Robert Levitan, profesor Univerziteta u Torontu.

"Pre deset hiljada godina, tokom ledenog doba, ova biološka tendencija usporavanja tokom zimskog doba bila je korisna naročito za žene u reproduktivnom periodu, jer trudnoća zahteva mnogo energije. Međutim, sada smo društvo koje funkcioniše 24 sata dnevno i od nas se očekuje da smo konstantno aktivni, što može biti vrlo naporno."

Mnogi biološki sistemi učestvuju u čovekovom osećaju motivisanosti, energičnosti i organizirovanosti u našem biološkom satu. Poznato je da dopamin i norepinefrin igraju ključnu ulogu u smislu načina na koji se budimo.

Takođe, utvrđeno je da se melatonin, hormon koji kontroliše san, kod ljudi s ozbiljnim oblikom SED-a luči u pogrešno vreme tokom dana.

Od značaja je i serotonin, neurotransmiter koji reguliše raspoloženje. Sve je više dokaza da je serotonin pod direktnim uticajem dnevnog osvetljenja. Naime, kad svetlost padne na ćelije mrežnjače u dnu oka, one šalju signal u deo mozga koji integriše različite čulne opažaje sa kontrolom biološkog sata.

Foto - Ilustracija: Pixabay

Takođe, on je povezan sa drugim delom mozga iz kog potiču svi receptori serotonina u mozgu.

Pošto zimi imamo manje dnevnog svetla, ova mreža se ne aktivira dovoljno često, pa kod nekih ljudi dolazi do drastičnog pada serotonina, što povećava šansu za nastankom epizode depresije.  Međutim, u nekim narodima zabeležen je iznenađujuće mali broj slučajeva ovog poremećaja, a među njima su i Islanđani.

"Oni kao da su genetski zaštićeni od SED-a", kaže Levitan.

Za ljude iz SED spektra postoji mnogo lekova, a najpopularniji je terapija svetlošću, kojom se veštački stimulišu neurotransmiteri u mozgu.

Važno je naglasiti da ljudi s ovim poremećajem treba da izbegavaju previše spavanja i da praktikuju ranije ustajanje.

(Telegraf.rs)