Opasno oboljenje kod dece izaziva slepilo, "jede" srce, bubrege i pluća: Zbog ove bolesti 35.000 ljudi u Srbiji ne može normalno da se kreće

U Srbiji se danas Svetski dan protiv artritisa obeležava pod sloganom "Ne odlaži zadnji je voz - pregledaj se". Tim povodom i povodom 10. godina od osnivanja Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije, danas će od 19 časova u Akademiji 28, biti održana Svečana akademija na kojoj će kroz sedam životnih priča, koje su napisali bolesnici kao svojevrsnu pozorišnu predstavu.

4 razloga zbog kojih osećate da vam trnu ruke i noge - a uzrok mogu da budu ove OPASNE BOLESTI

Preporučujemo

Rešite se REUME pomoću ovog prirodnog leka kojeg možete da napravite sami (RECEPT)

Tom prilikom će, saopštio je organizator, biti predstavljeno kako je teško živeti sa artritisom, koliko je teško i neizvesno putovanje kroz život ispunjen bolom, neizvesnošću, strahom, depresijom, nemoći, nesanicom.

KOGA POGAĐAJU REUMATSKE BOLESTI?

Foto: Profimedia

Reumatske i mišićno-koštano bolesti pogađaju jednu četvrtinu svih stanovništva u Evropi - više od 120 miliona ljudi. Skoro svaka porodica u Evropi je pogođena reumatskim i mišićno-koštanim bolestima na neki način.

Ove bolesti pogađaju više radno sposobnih osoba nego bilo koje druge bolesti. Reumatske i mišićno-koštano bolesti pogađaju pođednako i muškarce i žene, svih godina, uključujući i decu i bebe.

Foto-ilustracija: Profimedia

Međutim, neke reumatske bolesti su mnogo češće u određenoj populaciji. Na primer, reumatoidni artritis, sklerodorma, fibromialgija i lupus predominantno pogađaju žene. Spondiloartropatije i giht su češći kod muškaraca.

Reumatske bolesti su najveći uzrok bolovanja i ranog penzionisanja i predstavljaju najskuplje bolesti u zdravstvenom i drušveno-ekonomskom sistemu.

Prema rečima dr Mirjane Lapčević, predsednice Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije reumatizam je na prvom mestu oboljenja u Srbiji, tačnije četvrtina stanovnika Srbije boluje od nekog oblika reumatizma.

Foto: Profimedia, BSIP

KAKO SE DELI REUMATIZAM?

Reumatizam je grupa različitih oboljenja koja se po nastanku mogu podeliti na: zapaljenske, nezapaljenske i degenerativna.

Reumatskim tegobama su uglavnom zahvaćeni svi zglobovi, pokretni ili nepokretni, vezivno mišićno tkivo, pa i koža, a kao hronična bolest je izuzetno česta kod starih ljudi.

Najugroženiji deo populacije je u Vojvodini koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tle za razvoj ove bolesti. Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu.

Međutim reumatska oboljenja mogu da budu toliko teška, da izazovu deformisanje zgloba ili kosti i da pacijent postane skoro nepokretan. Takva reumatska oboljenja pripadaju grupi zapaljenskih artritisa.

KOJI JE NAJČEŠĆI OBLIK ARTRITISA?

- Jedno od najčešćih i najtežih reumatskih oboljenja je reumatoidni artritis. U Srbiji oko 35.000 ljudi boluje od reumatoidnog artritisa, uključujući i više od 2000 dece - ističe dr Lapčević.

- Neprepoznat i neadekvatno lečen reumatoidni artritis (RA) najkasnije za dve godine dovodi do oštećenja zglobova sa posledičnim razvojem invaliditeta. Ovaj proces praćen je veoma specifičnim i nepodnošljivim bolom. Rana dijagnoza RA značajna je za dalji tok te hronične, autoimmune, sistemske bolesti sa nepredvidivim tokom. Iz tih razloga, a kako bi ukazali na problem neblagovremenog postavljanja dijagnoze, ove godine Svetski dan se obeležava pod sloganom "Ne odlaži zadnji je voz - pregledaj se" - napominje dr Lapčević.

ŠTA JE U STVARI ATRTRITIS I KOLIKO JE OPASAN?

O prirodi bolesti Prof. dr Nemanja Damjanov direktor Instituta za reumatologiju Beograd kaže da je reumatoidni artritis je autoimuna, hronična bolest (doživotna), koja najviše ugrožava zglobove šaka i stopala i dovodi do nepopravljivih oštećenja.

Zglobovi su stalno upaljeni, otečeni su i bole, najčešće u toku mirovanja i noću, a karakteristična je jutarnja ukočenost koja traje duže od jednog sata. Reumatoidni artritis je sistemska bolest, što znači da pored zglobova može da zahvati i druge organe kao što su bubrezi, srce ili pluća, a kod dece čak i oči, što može dovesti do slepila.

Nepredvidivog je toka i ako se na vreme ne otkrije i ne leči brzo, dovodi do invalidnosti, a direktno smanjuje očekivano trajanje života (do 20 odsto).

Foto-ilustracija: Profimedia

DA LI JE BOLEST NASLEDNA?

Žene oboljevaju tri puta češće nego muškarci. Predispozicija za oboljevanje od reumatskih i mišićno-koštanih bolesti se nasleđuje, ali to ne znači da ćete sigurno oboleti.

Šanse da se razbolite, ako postoji nasledni faktor, se povećavaju pušenjem, preteranom gojaznošću, sedećim načinom života i ako se bavite poslovima koji više opterećuju zglobove.

Simptomi reumatskih i mišićno-koštanih bolesti su različiti: zapaljenje u obliku otoka zglobova, ukočenošću, crvenilom i toplotom u zglobovima, konstantnim bolom u mišićima i zglobovima, osetljivost na bol, ekstreman zamor, nedostatak energije, slabost, osećaj malaksalosti, ukočenost i smanjena pokretljivost i fleksibilnost, deformitet zglobova, simptomi koji pogađaju unutrašnje organe, ali i nevidljivi simptomi kao što su depresija, anksioznost.

Foto: Pixabay

KAKO SE LEČI ARTRITIS?

Govoreći o lečenju artritisa Damjanov ističe da početak lečenja kod zapaljenskih reumatskih bolesti u roku od 12 nedelja, može sprečiti oštećenje i sačuvati funkciju zglobova i organa.

Nada za bolesnike obolele od reumatoidnog artritisa su biološki lekovi. Postoje brojna klinička ispitivanja koja su dokazala kliničko i radiografsko usporenje progresije bolesti kod ovako lečenih bolesnika.

Biološki lekovi su napravili pravu revoluciju u lečenju reumatoidnog artritisa, jer kod velikog broja bolesnika skoro potpuno uvode bolest u mirnu fazu remisije.

- Postignuti rezultati u potpunosti opravdavaju sredstva kada je u pitanju biološka terapija. Na žalost, u Srbiji se od 35 000 pacijenata svega nešto više od 1000 obolelih nalazi na biološkoj terapiji koju finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje - kaže profesor Damjanov.

(Telegraf.rs/Tanjug)