Naučno dokazana teza „Oči su ogledalo duše“

Primetićete da, dok pogledom skenirate redove ovog članka , u vaše vidno polje upada reklama koja stoji sa strane, naslovi tekstova iz drugih rubrika, ali i sve ono što se nalazi izvan okvira vašeg komjuterskog ekrana. Možete zapaziti da vaše oči prave minijaturne pokrete, koji se nazivaju trzaji i kratkotrajne pauze, tzv. fiksacije. U zavisnosti od toga u koje tačke usmeravamo pogled i koliko dugo ga tu zadržimo, naučnici veruju da se kroz svakom svojstvene pokrete očiju mogu utvrditi važne informacije o tome kako osoba čita, uči, pa čak i to kakav je njen karakter.

Zahvaljujući razvoju tehnologije, istraživači su osmislili novu metodu praćenja rada očiju, te uz pomoć video kamera sada mogu zabeležiti svaki i najminijaturniji pokret našeg čula vida. Ova oprema, prvobitno razvijena za proučavanje promena koje su u vidnom polju iskusili astronauti u stanju nulte gravitacije, omogućava naučnicima da ulove i analiziraju jednu do sada neuhvatljivu i nemerljivu pojavu, pažnju. Ispostavilo se da način na koji pokrećemo oči prestavlja pouzdanog pokazatelja koja su naša interesovanja i šta je to što nam najpre privlači i zadržava pažnju. Naučnici sada gledaju da istraže kako to ljudi na osnovu teksta i slika spoznaju svet.

Primera radi, prošle godine finski istraživači objavili su u časopisu Journal of Experimental Psychology rezultate svog rada na temu kako pozicija i vid reklame utiču na prosečnog čitaoca on-line sardžaja. Nimalo ne iznenađuje njihov zaključak da iznenadno iskakanje ili pokret u okviru određenog oglasa umnogome utiče na čitaoca, koji od određenog trenutka prestaje da biva u stanju da prati i razume započeti tekst. Vodeći autor istraživanja Jana Simola istakla je činjenicu da reklame koje su postavljene dole ili s desne strane mnogo više smetaju od onih koje se nalaze sleva ili gore. Takođe, mnogo je teže ignorisati ukoliko neki višestruki oglas u sebi sadrži i statične i pomerajuće elemente od onog koji je samo animiran, ili samo statičan.

Naravno, svakoj reklami cilj i jeste da skrene pažnju, ali drugi tim naučnika radi upravo na tehnikama kako ljudi vežbom mogu da poboljšaju koncentrisanost na ono što čitaju i izbegnu da im neželjeni signali odvuku pažnju. Sposobnost fokusa isključivo na ono što je relevantno na određenom polju, vrlina je koja razlikuje istinskog stručnjaka od početnika u nekom poslu. Istraživači su zato kamerom beležili pokrete očiju iskusnog hirurga tokom operacije, a zatim su ove snimke prikazali stažistima. Ispostavilo se da su studenti, nakon što su odgledali ovaj video, princip operisanja i baratanje instrumentima razumeli i naučili mnogo brže od svojih kolega koji su podučavani tradicionalnim metodama.

Način na koji pokrećemo oči u velikoj meri odražava kako teče proces našeg mišljenja, ali se iz ovoga mogu izvući i podaci o tome kakav je neko kao ličnost.

U nedavno objavljenoj studiji u časopisu Cognition istraživač Aron Risko i njegovi saradnici dali su učesnicima eksperimenta da putem upitnika procene nivo sopstvene radoznalosti, definisane kao žudnja za novim znanjima i iskustvima. Naučnici su zatim kamerom pratili pokrete očiju ispitanika dok posmatraju različite scene. Oni koji su za sebe tvrdili da su izuzetno radoznali, na svakoj slici uočavali bi mnogo više elemenata, očima neumorno skačući s kraja na kraj slike.

- Ko je kakav kao osoba, vidi se po tome kako pokreće svoje oči – zaključuje Risko.