ISPRAVKA Nema dokaza da tretman iglom pomaže u slučaju moždanog udara

NAPOMENA: Portal Telegraf.rs je u novembru 2015. godine objavio tekst u kojem se navodi da se osobama, koje su doživele šlog, može pomoći tako što im dok su u ležećem položaju bocnete iglom po svim prstima na rukama, i obe ušne školjke, da potekne krv, što nije naučno dokazano. Nakon analize portala Raskrinkavanje.ba, netačne tvrdnje su uklonjene, odnosno izmenjene u tekstu.

Naime, u tekstu se neosnovano tvrdilo da smrt, kao posledica moždanog udara, može biti sprečena jednostavnom kineskom metodom za koju je potrebna samo igla, koju ima svaka kuća.

Preporučujemo

Kada osoba dobije moždani udar, mozak ne prima dovoljno kiseonika, što dovodi do odumiranja moždanih ćelija. Kako biste pomogli nekom ko je doživeo šlog, najbitnije je da tu osobu ne pomerate. Ipak, ne bi trebalo da uzimate iglu kojom ćete je, u ležećem položaju, bocnuti po svim prstima na rukama, i ušima, da potekne krv.

Naime ne postoje dokazi da će osobama koje su doživele šlog, kada ih bocnete u vrhove prstiju ispod noktiju početi da se vraćaju u normalu.

Isto tako, ne postoje dokazi da bi pomoglo ni masiranje ušiju šlogirane osobe, dok ne postanu crvene, kao ni bockanjem svake ušne školjke dva puta dok se ne pojave dve kapi krvi.

Ne postoje dokazi da bi se pacijent koji je doživeo moždani udar posle ovakvog tretmana stabilizovati.

Moždani udar je drugi uzrok smrti u svetu.

O tome da ne postoje dokazi koji bi potvrdili učinkovitost ove metode već su pisali AFP Fact check, AP, AAP FactCheck , Faktograf i Africa Check. Stručnjaci koje su ove platforme kontaktirale dodatno ukazuju da njena primjena može, s druge strane, odgoditi primanje hitne medicinske pomoći, ali i dovesti do pogoršanja stanja.

Džofri Donan, profesor neurologije u bolnici Royal Melbourne i istraživač kliničkog lečenja moždanog udara, rekao je za AAP FactCheck da nema dokaza o efikasnosti opisane metode.

Dr Mičel Elkind, profesor neurologije na Univerzitetu Columbia, ovu je metodu za AP nazvao “apsolutnom besmislicom”. On je rekao da osobu koja pokazuje simptome kao što su spušteno lice, slabost ruku ili poteškoće u govoru treba što pre odvesti u bolnicu radi CT skeniranja, kako bi se utvrdilo može li se lečiti lekovima za uništavanje ugrušaka.

Konsultant neurolog dr Dilraj Sing Soki, šef Službe za moždani udar u Univerzitetskoj bolnici Aga Khan u Najrobiju, za AFP je navedeni tretman nazvao "opasno obmanjujućim". On je ukazao na to da njegova primena može odgoditi medicinski tretman koji bi potencijalno mogao da spasi život.

“Za svaki minut koji prođe, milion nervnih ćelija umire u mozgu tokom iznenadnog moždanog udara. Znamo da ako što pre stignete u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, to će biti bolji ishod, jer tretman koji možemo da pružimo može se primeniti samo u prvih nekoliko sati od moždanog udara.”

On je rekao i da metoda iglom može biti i potencijalno opasna, odnosno da može i pogoršati stanje pacijenta.

“Bol usled povređivanja ovih najosjetljivijih delova tela može uzrokovati porast krvnog pritiska pacijenta i pogoršanje moždanog udara. Takođe, ako igle nisu sterilne, postoji rizik od prenosa infekcije.”

U analiziranim člancima navodi se da je reč o tehnici kineske medicine, odnosno o metodi koja “potiče od kineskog profesora”. U nekim se člancima navodi i ime Irene Lui.

Ipak, Vendy Vong, registrovana praktičarka i docent na Kineskom univerzitetu u Hong Kongu, rekla je za AFP Fact Check da je reč o “pogrešnom tumačenju tehnika akupunkture koje se koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini”.

“U nacionalnom zdravstvenom sistemu u Kini, u bolnici kineske medicine, kod akutnog moždanog udara koristiće akupunkturu zajedno sa zapadnom medicinom", rekla je dr Vong za AFP. Ovo se primenjuje na različite delove tela - “od udova do trupa” - zavisno o prirodi udara.

“Preporučuje se da (ljudi) potraže konsultacije ili hitnu pomoć od lekara koji praktikuju zapadnu medicinu, budući da različite zemlje imaju različitu regulativu kineske medicine”, rekla je ona.

Kao i dr Soki, ona je naglasila da bi stručno medicinsko osoblje “trebalo da se prvo konsultuje” u slučaju moždanog udara.

“Da bih zaštitila sigurnost pacijenata, želela bih reći da je ovaj članak na Facebooku prilično pogrešan,” rekla je dr Vong za AFP.

Suzan Grant, viša naučna saradnica na Univerzitetu Western Sydney i praktičarka kineske medicine, rekla je za AAP FactCheck da bi “svako ko primeti nekoga sa znakovima moždanog udara sigurno trebalo da traži hitnu pomoć “.

"Postoje različite vrste moždanih udara koje zahtevaju različite tretmane i potrebna je stručna diferencijacija", dodala je za AAP FactCheck.

Ona je rekla i da akupunktura pomoću pritiska tačaka na vrhovima prstiju zaista ima dugogodišnju osnovu u kineskoj medicini, uključujući i tradicionalni tretman za moždani udar i epilepsiju. AAP FactCheck u analizi donosi i pregled studija koje su se bavile efikasnošću akupunkture kod moždanog udara, a iz kojeg je zaključeno da “postoji malo jakih dokaza koji pokazuju da je akupunktura efikasna u tu svrhu”:

Studija iz 2005. godine, objavljena u Journal of Chinese Medicine, otkrila je da bi “punkcija koja pušta krv” na rukama pacijenata sa apopleksijom – simptomi moždanog udara koji su se pojavili iznenada – mogla poboljšati svest kod onih s blagim oštećenjima. Međutim, radilo se o onima koji su imali moždane udare do tri dana pre tretmana – ne neposredno pre akupunkture.

Razne studije ukazuju na to da tretman akupunkturom može biti od opšte koristi u rehabilitaciji pacijenata sa moždanim udarom.

Ipak, nekoliko velikih pregleda dostupnih istraživanja, uključujući Cochrane pregled kliničkih ispitivanja iz 2018, otkrilo je da postoji malo jakih dokaza koji pokazuju da je akupunktura efikasna u tu svrhu.

Dakle, iako opisana metoda bockanja prstiju ima nekog osnova u kineskoj tradicionalnoj medicini, nije tačno da “kineski stručnjaci tvrde kako je ova metoda 100 posto delotvorna i da doista može pomoći da spasite nekog od moždanog udara”.

(Telegraf.rs)