Otkriveno zašto ljudi žive oko 80 godina

Misterija činjenice da ljudi prosečno žive oko 80 godina, dok ostali sisari imaju uglavnom kraće, a samo neki duže životne vekove, možda je konačno rešena, objavili su naučnici, piše The Telegraph. 

I ljudi i životinje umiru pošto nagomilaju približan broj genetskih mutacija, otkrili su naučnici, i dali pretpostavku da je brzina stvaranja DNK greški ključni faktor određivanja životnog veka pojedinačnih vrsta.

Preporučujemo

Među sisarima postoje velike varijacije u životnom veku - južnoazijski pacovi tako žive samo 6 meseci, a neke vrste kitova mogu da dožive i do 200 godina.

Naučnici su prethodno pretpostavljali da je veličina ključ dugovečnosti, i da manje životinje brže sagorevaju energiju, što znači bržu zamenu ćelija i brže propadanje organizma.

Ali novo istraživanje naučnika sa Kembridža dalo je pretpostavku da bi brzina javljanja genetskih oštećenja mogla biti ključ za opstanak, odnosno da životinje koje dugo žive uspešno usporavaju stopu svojih mutacija na DNK, bez obzira na veličinu.

Ova pretpostavka objašnjava kako slepo kuče dugačko 12 centimetara može da živi do 25 godina, a ogromna žirafa prosečno živi manje od njih.

Kada su naučnici istražili njihove stope mutacije, one su bile veoma slične. Ovi glodari dožive 93 mutacije godišnje, a žirafe 99.

Miševi, na primer, dožive čak 796 mutacija godišnje, i žive nešto manje od 4 godine u proseku. Prosečan životni vek ljudi koji su ispitivani bio je oko 83 godine, a stopa mutacija bila je 47 godišnje.

Genetske promene, poznate kao somatske mutacije, javljaju se u svim ćelijama, i uglavnom su bezazlene, ali neke mogu okrenuti ćeliju na put ka raku, ili sprečiti njeno normalno funkcionisanje.

Dr Aleks Kejgan, autor istraživanja, rekao je: "Pronaći sličan šablon genetski promena kod životinja koje su toliko različite bilo je iznenađujuće. Ali najuzbudljiviji deo studije bio je taj da smo otkrili da je životni vek obrnuto proporcionalan stopi genetskih mutacija. Ovo znači da bi somatske mutacije mogle imati važnu ulogu u procesu starenja".

Tim je analizirao genetske greške u stem ćelijama iz creva 16 vrsta sisara i otkrio je da sporija stopa mutacija znači i duži životni vek sisara.

Prosečan broj mutacija na kraju životnog veka sisara bio je 3.200, što znači da postoji kritična masa grešaka posle koje telo ne može da funkcioniše pravilno.

Iako se ova cifra razlikovala i do tri puta od vrste do vrste, ove varijacije su daleko manje od varijacija u veličini tela, koje mogu biti do 40.000 puta.

Istraživači veruju da ova studija otkriva vrata razumevanju procesa starenja, i neumitnosti i vremena smrti.

Dr Inigo Martinkorena, autor istraživanja, rekao je: "Starenje je kompleksan proces, rezultat mnogo oblika molekularne štete u našim ćelijama i tkvima. Somatske mutacije su "osumnjičene" za ovaj proces već 70 godina, ali izučavanje ovih procesa je bilo teško. Sa nedavnim razvojem tehnologije sekvenciranja DNK, konačno možemo da istražimo ulogu somatskih mutacija u starenju i razvoju mnogih bolesti".

Istraživanje je objavljeno u magazinu Nature.

(Telegraf)