"Nema šanse da letujem u rodnoj Dalmaciji, neću da me za velike pare tretiraju kao budalu"

Vedrana Sunko, novinarka, blogerka i dizajnerka, oplela je po cenama na hrvatskom primorju na kojem je odrasla. Dotakla se i usluge koja nije na zavidnom nivou. Napravila je zapanjujuću računicu koja je odjeknula u regionu.

Vedrana Sunko tvrdi da se za sedam dana letovanja na hrvatskom primorju može platiti mesec dana odmora na rajskim plažama Kambodže, a svoju računicu je podelila sa čitaocima iz regiona.

Preporučujemo

- Prošlo leto sam se zaklela da više neću letovati na Jadranu, taman išla peške do Durmitora ili se sama pentrala po Velebitu, sve može samo ne masovni turizam na dalmatinski način. Budući da sam odrasla u Dalmaciji, nikada ranije nisam ni pomišljala na život bez bar dve nedelje najlepšeg mora, ali, posle prošlogodišnjeg iskustva, naprosto tu golgotu sebi ne želim još jednom da priuštim. Ako treba idem u Grčku, Crnu Goru, bilo gde… Letovaću u šatoru na Velebitu, čuvati ovce u Lici, ali u rodnoj Dalmaciji više izigravati budalu neću.

Neću nikada zaboravit osećaj potpune nemoći i gubitništva kad su mi u jeftinom kafiću na plaži u Jezerima na Murteru naplatili 5 komadića najjeftinijeg sira i šaku španskih maslina 70 kuna (1.112,00 dinara). Dok sam tako sedela za tipičnim jeftinim belim stolom i prstima prebirala masline po plastičnom tanjiru, počela sam da osećam kako mi se filmski na čelu, poput nekakve stigme, pojavljuje slovo „ L“ kao „looser“.

Bela riba iz friteze, betonska plaža i mlako muljavo more

Kafić je na plaži, koja plaže videla nije. Dakle, nije u pitanju ni šljunak, ni pesak, već obična usijana betonjara, odnosno cementirani plato po kom između naslaganih peškira na temperaturi od plus 40 skakuću gologuza deca, a uši ti paraju roditelji koji za njima viču na raznim jezicima. Mira nije bilo ni za lek, a hladiti se moglo eventualno ledom, kad bi ga bilo, jer je u kafiću iz nekog razloga čak i struje nestalo.

Naše divno Jadransko more tog dana se bojom, izgledom, pa čak i temperaturom minimalno razlikovalo od betonskog platoa, kog smo zvali plažom. Bila je to jedna mutna, mlaka i bučna bara, u koju ne znaš zašto bi ulazio, osim ako baš ne želiš da izgrebeš tabane oštrim kamenjem.

Izmoždena bukom, vrućinom, komarcima i muvama odlučila sam da sama utehu potražim u jednom od najbolje ocenjenih tamošnjih restorana, ali čak i to je bila čista prevara.

Ko normalan pravi dalmatinsku belu ribu u fritezi? Valjda je masovni turizam ostavio posledice i na navodn zdravu dalmatinsku ishranu!

Dubrovnik. Foto: Pixabay

Nedelju dana na Visu ili mesec dana u Aziji?

Šta bi tek bilo da sam kojim slučajem odlučila otići na Vis? Samo za prevoz automobila trajektom, kada bih ga imala, platila bih oko 1200 kuna, (19.060,00 dinara), a gde je još bar 500 kuna (7.950,00 dinara) goriva do Splita i nazad i 400 kuna (6.350,00 dinara) putarine, a onda prelazimo na ostrvske cene hrane. Nedelju dana skromnog smeštaja bi me koštalo oko 3000 kuna (47.650,00 dinara). Brzinskim pogledom na ove iznose sasvim je jasno da bi me sedam dana ovakvog letovanja na Visu koštalo otprilike jednako kao mesec dana na nekom azijskom ostrvu. Jedino problematično je što je u ovo doba godine u Aziji kišna sezona, ali iz mog dosadašnjeg iskustva to i nije nešto što može bitno da pokvari odmor na egzotičnoj lokaciji.

Ne kaže se uzalud da ukoliko nešto zaista želiš, ceo svemir se uroti da to i dobiješ. Meni je tako svemir pre dve nedelje sredio ponudu da na mesec dana iznajmim svoj stan u Zagrebu. Ponuda me je prvo obradovala, a zatim sam počela da mozgam gde da se skućim za to vreme. Izbeglički brodovi mi baš nisu neka opcija, a kako Sava i nije za kupanje, spavanje na savskom nasipu mi takođe nije privlačno. Kampovanje na divljaka u Hrvatskoj je još uvek moguće, ali kako čak i u izbeglištvu zbog posla treba da imam internetsku konekciju ili bar signal na mobilnom, skvotovanje po divljim plažama ne dolazi u obzir.

Najjeftinija legalna opcija s internetom je smeštaj u kampu što bi me za mesec dana iznelo više od 3000 kuna (47.650,00 dinara), a i šator bi trebalo da nabavim. Postavlja se još pitanje kako s tim istim šatorom da dođem do kampa ili udaljenih divljih plaža bez automobila. Sve skupa je veoma komplikovano i ne baš jeftino.

Jednostavnom kalkulacijom sam došla do zaključka da je najbolje odabrati neku zemlju koja još nije postala izvikana turistička destinacije pa mogu da uživam u svim blagodatima jeftine hrane, pića, masaža i drugih usluga za iznos koji mi u Dalmaciji eventualno može pokriti kafu i burek.

Brzopotezno rešenje je uvek Tajland, za koji se u svako doba godine povratna karta može kupiti za oko 450 eura (52.900,00 dinara). Budući da sam morske lepote Tajlanda upoznala, a i ova zemlje je zbog masovnog turizma sve i skuplja, odlučila sam da se ipak okušam u egzotičnijoj i jeftinijoj susednoj Kambodži.

Foto: Pixabay

Rajske plaže Kambodže kao odmor za dušu i novčanik

Ostrvo Koh Rong na jugu Kambodže obiluje rajskim peščanim plažama, a šator na plaži može da se iznajmi za 35 kuna (550,00 dinara) dnevno, dok se bungalovi nude već od 75 kuna (1.190,00 dinara). Ručak može da se obavi i za 15-ak kuna (240,00 dinara), što u Zagrebu, budući je cena kilograma mahunarki na pijaci do skoro iznosila 50 kuna (795,00 dinara), teško da možete i da zamislite. Treba li ovo uopšte upoređivati s hrvatskim ostrvskim cenama ili Dubrovnikom, ge najobičniji sladoled naplaćuju 38 kuna (600,00 dinara). Naravno trebalo bi tu još uračunati putno zdravstveno osiguranje, vize i prevoz od Bangkoka do ostrva po odabiru. Ali kad sve zbrojim i oduzmem 1.500 eura bi trebalo da mi bude i više nego dovoljno za pokrivanje svih troškova jednomesečnog letovanje koje uključuje brojne lokacije u Tajlandu i Kambodži.

U odnosu na okolnosti, shvatila sam da mi nema druge nego da spakujem stvari, očistim iznajmljeni stan u Zagrebu, sednem u avioni i da se prebacim na drugi kraj sveta.

Koliko moja kalkulacija i pomalo suludi plan, koji sam uspela da realizujem za svega dve nedelje, pije vodu saznaćemo uskoro. Moja prva stanica je Bangkok, takozvani Njujork Azije, velegrad prepun života, raznih divota i suludih priča - napisala je Vedrana Sunko.

(Telegraf.rs / 100posto.hr)