Ako se zadesite u Rimu, i Koloseum promeni noćno osvetljenje iz belog u zlatno, to znači da je negde u svetu... (FOTO)
Flavijev amfiteatar, koji je 72. godine počeo da gradi imperator Vespazijan a koji su dovršili njegovi sinovi i naslednici Tit i Domicijan, svedočio je strašnim predstavama tokom poslednjih vekova Rimske imperije. Gradski oci Rima su zbog toga ovo stratište, koje u svesti hrišćana odzvanja na poseban način, odlučili da iskoriste za nešto potpuno suprotno
Koloseum je simbol Večnog grada, čak, simbol čitave Italije. Ova ovalna građevina u antici je bila znana kao Flavijev amfiteatar, budući da je 72. godine počeo da ga gradi imperator Vespazijan iz roda Flavija, da ga je dovršio njegov prvi sin Tit, a doradio drugi sin Domicijan. U pitanju je najveći amfiteatar ikada sagrađen, koji je mogao da primi skoro 80.000 duša.
Flavijev amfiteatar služio je pre svega za gladijatorske i borbe sa životinjama, jedno vreme čak i za lažne pomorske bitke, ali i razne druge javne spektakle poput drama baziranih na klasičnoj mitologiji. A služio je i za pogubljenja, kao i lov na hrišćane; barem tako kaže istorija, pre svega crkvena a zatim i sekularna.
Zbog takvog svog „krvoločnog“ imidža, i pošto je Italija prednjačila u Evropi i svetu što se ukidanja smrtne kazne tiče (odigralo se to čak 1948. godine), a nakon što je Flavijev amfiteatar 2000. godine svedočio demonstracijama kojima se pozivalo na ukidanje smrtne kazne u celom svetu, gradski oci Rima odlučili su početkom ovog milenijuma da urade nešto od vanredne simbolike.
DA LI ZNATE PO ČEMU JE KOLOSEUM DOBIO IME? Kladimo se da nikada ne biste pogodili! (FOTO)
Naime, uveli su sledeće pravilo: svaki put kada se bilo gde u svetu ukine smrtna kazna, ili se barem neka osoba osuđena na smrt pomiluje, Koloseum menja boju svog noćnog osvetljenja iz bele u zlatnu. Kažu da se to poslednji put desilo pre nešto više od pet godina, novembra 2012, nakon što je aprila meseca Konektikat ukinuo smrtnu kaznu.
Danel Maloj, ondašnji guverner te američke savezne države, komentarišući činjenicu da je sve izvedeno bez ikakve pompe, napomenuo je da je trenutak za „trezveno razmišljanje, ne za slavlje“. I bio je potpuno u pravu, zato što, ako malo bolje razmislite, nećete moći a da se ne zapitate u kakvom to mi svetu živimo kada je Koloseum poslednji put boju promenio krajem 2012. godine. E, kad je to bilo! Deluje kao večnost!
Prema tome, ova simbolična praksa, premda deluje nebitno na prvi pogled, zapravo je od goleme važnosti zato što skreće pažnju na nemilosrdni karakter čitavog globalnog društva. Da ova praksa ne postoji, pomilovanja bi prolazila neprimećeno, pa bi i sama smrtna kazna kao takva prolazila neprimećeno. Zbog toga ovo prevazilazi simboliku i ima svoju praktičnu svrhu.
(Telegraf.rs)
Video: Hapšenje grupe zbog pripreme teškog ubistva
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.