LEFKADA ILI PRIČA O POLUOSTRVU KOJE JE POSTALO OSTRVO: Pravo mesto za hedoniste i gurmane

Lefkada je četvrto grčko ostrvo po veličini u vodama Jonskog mora. Leži severozapadno od poluostrva Peloponez i severno od ostrva Kefalonije, dok je od kontinentalnog dela Grčke odvojeno uskim kanalom.

S obzirom na to da je preko kanala napravljen most, ovo je jedino jonsko ostrvo do kog se može stići kopnenim putem. Administrativni centar ostrva i najveće mesto je istoimeni grad Lefkada.

Pretpostavlja se da je ostrvo dobilo ime po visokim i strmim planinama belih litica na zapadu ostrva (grč. lefko – belo). Jedna od legendi kaže da je sa ovih belih stena skočila čuvena antička pesnikinja Sapfo zbog nesrećne ljubavi prema ribaru Faonu. Na lepote istočne obale Lefkade ukazivao je i Homer u svojoj "Odiseji".

Osim istoimenog glavnog grada, veoma posećena turistička mesta sa izuzetno  lepim plažama su i naselje Nidri, gradić Vasiliki i ostrvce Maganisi, koje adminstrativno pripada Lefkadi.

Arheološka istraživanja potvrdila su naučne pretpostavke o naseljenosti ovog područja još u doba neolita. Ostaci mikenskih palata govore o utemeljenosti ove civilizacije i na Lefkadi. Svoju koloniju na ostrvu  imali su i Korinćani (640. godina pre n. e.). U 4. veku pre n. e. Lefkadu su zauzeli Makedonci, a kasnije i Rimljani. Bilo je i pod vlašću Vizantije, a zatim su ga preuzeli Franci. Iz ovog doba potiče tvrđava Sveta Mavra, unutar čijih zidina je i istoimeni manastir. Daleke 1479. na Lefkadu su stigli i Turci, koji su ovde ostali sve do 1684. Posle Turaka, ostrvo preuzimaju Venecijanci, zatim Francuzi, na kratko i Rusi. Novi pokušaj Turaka da osvoje ostrvo zaustavio je snažan otpor Grka pod vođstvom Krfljanina Joanisa Kapodistrijasa. Kasnije su ostrvom zagospodarili Britanci, čije se vladavine Lefkada oslobodila 1864. pripajanjem ostrva Jonskog arhipelaga matici zemlji – Grčkoj.

Promo/ GNTO

Sve do 7. veka Lefkada je bila poluostrvo. Naseljavajući ove prostore, Korinćani  su prokopali kanal i tako ovaj deo kopna pretvorili u ostrvo. S istočne strane Lefkadu karakteriše blago zatalasan teren, dok su na zapadu visoke i strme planine. Najviša ostrvska kota je vrh Stavrota (1.158 metara). Potoci kratkog toka koji se slivaju sa planina prema istoku su razlog za bujnu vegetaciju i plodne delove na kojima se uspešno gaje vinova loza i masline.

S obzirom na planinski reljef u centralnom i zapadnom delu ostrva, i blagu i mirnu istočnu stranu, lokalna klima ima specifične odlike. Ostrvska klima je tipično mediteranska, sa toplim i dugim letima, i blagim a kišovitim zimama. Posebnu turističku atrakciju ostrva predstavlja pećina koja je u Drugom svetskom ratu bila autentično sklonište grčke mornarice. Nalazi se na ostrvu Maganisi, udaljenom 12 nautičkih milja od grada Lefkade.

Na oko dva kilometra od turističkog naselja Nidri, u unutrašnjosti ostrva Lefkada, nalazi se predivan vodopad koji je takođe uključen u turističku ponudu ostrva.

Grad Lefkada ima vezu sa kopnom. Reč je o atraktivnom mostu koji povezuje ostrvo i regiju Etelakarmania. U blizini mosta su i ostaci nekadašnje tvrđave Sveta Mavra, unutar koje je istoimeni franački manastir. Uprkos tome što je 1953. i ovo ostrvo zadesio veliki zemljotres u kojem su uništene brojne građevine, sačuvane su crkve koje turisti danas rado posećuju. Najpoznatije su one posvećene svetom Minasu, svetom Dimitriju i svetom Spiridonu. Manastir Svetog Jovana, sagrađen u 14. veku, takođe spada u red veoma posećenih sakralnih objekata. U njegovoj blizini je i grob čuvenog grčkog pesnika Aristotela Valaoritisa.

Foto: Promo/ GNTO

Uz zanimljivosti Arheološkog muzeja, pažnju privlači i Pinakoteka postvizantijske umetnosti, kao i manastir Faneromeni na brežuljku sa koga se pruža nezaboravan pogled na grad Lefkadu. Lefkada nema svoj aerodrom, ali i pored toga ima vazdušnu vezu sa Grčkom i ostatkom Evrope. Turisti mogu izabrati neku od avio-linija do aerodroma u Aktionu, blizu grada Preveza, koji je mostom povezan sa Lefkadom. Let od Beograda do Aktiona traje sat i petnaest minuta. Lokalni autobuski saobraćaj pokriva turističke potrebe u sezoni. Redovnim linijama glavni grad Lefkada povezan je sa svim mestima na ostrvu, kao i sa najbližim gradovima na kopnu.

Taksi služba je razvijena i ovaj vid prevoza nije previše skup. Taksi stajališta su u svim većim mestima, kao i u lukama i na autobuskim stanicama vidno obeležena. Ukoliko taksi pozovete sa recepcije hotela, cena usluge je nešto viša. S obzirom na to da je Lefkada mostom povezana sa kopnom, pomorski saobraćaj nije razvijen kao na ostalim grčkim ostrvima. Iz luke u turističkom mestu Nidri ipak saobraćaju brodovi koji plove do Itake i Kefalonije. U svim turističkim centrima gostima su na usluzi barke koje se uglavnom koriste za mini krstarenja po Jonskom moru.

Pre nego što krenete put ovog ostrva nije suvišno da znate i sledeće: Lefkada, istoimeni glavni grad ostrva, udaljena je oko kilometar od mosta koji povezuje ostrvo sa kopnom. Na ostrvu živi oko 23.000 stanovnika koji se, pored turizma, bave poljoprivredom i stočarstvom. Ovde je i zavičaj dva savremena, izuzetno cenjena grčka pesnika – Angelosa Sikelijanosa i Aristotela Valaoritisa.

Takođe, Lefkada je pravo mesto i za gurmanski raspoložene posetioce. Ostrvo je poznato po lokalnim kobasicama i veoma ukusnom sočivu, koje važi za najbolje u Grčkoj.

Da  biste dobili inspiraciju da posetite Lefkadu i da doživite nezaboravne trenutke vašeg odmora u Grčkoj, posetite zvaničnu web stranicu grčke nacionale turističke organizacije www.visitgreece.gr.

Foto: Promo/ GNTO

Na ovom prelepom ostrvu Big Blue je za svoje goste, između ostalog, rezervisao i ova dva po mnogo čemu zanimljiva smeštajna objekta.

Hotel Ponti Beach  je idealan za one koji žele da obiđu najlepše plaže Lefkade. Aranžman od 11 dana (10 noćenja - usluga polupansion) s polaskom 17. avgusta pravljen je na bazi avio-prevoza  i košta 619 evra, plus avio-takse koje iznose 49,58 evra, kao i dinarski deo -1990  po osobi.

Phillipos studios privatnim bazenom, idealan je  za mlađe osobe. Nalazi se u živopisnom  mestu Nidri. Aranžman od 11 dana (10 noćenja - usluga najam), s polaskom 17. avgusta, pravljen na bazi avio –prevoza, košta 409 evra plus avio-takse 49,58 evra i dinarski deo - 1990  po osobi.

(Telegraf.rs/ PR)