Kako pomoći detetu da odabere životni pravac?
Nakon dobijenog odgovora da ima šest meseci, majka je od doktora dobila odgovor da je već šest meseci zakasnila sa vaspitanjem.
Šalu na stranu, odnos sa detetom gradi se od prvog dana, a počinje najpre boljim upoznavanjem detetove ličnosti. Roditelji koji se tako postave neće se naći kasnije u nedoumici ni oko toga koju srednju školu bi trebalo njihovo dete da izabere, ni čime bi trebalo da se bavi, prosto zato što će ga dovoljno dobro poznavati da će im biti sasvim jasno da li je recimo za prirodne nauke, možda za smer medicinska sestra – tehničar, ili pak neki smer u okviru društvenih nauka.
Iako bi tako trebalo da razmišljaju svi roditelji, znamo da to u praksi baš i nije uvek tako i da se mnogi trude da nametnu detetu svoje mišljenje. Ponekad se i ispostavi da su bili u pravu, ali se nažalost mnogo češće desi da dete jednostavno bude nesrećno i da ne uspe da pronađe svoj životni put.
Osluškujte svoje dete
Ono što se vama dopada, uopšte ne mora da se dopada i vašem detetu. Njemu možda odlično ide učenje stranih jezika, ili se možda više razume u računare. Pred detetom je recimo smer elektrotehničar informacionih tehnologija, kao i smer tehničar dizajna grafike koji ova škola ima u ponudi u Kragujevcu. Takođe na raspolaganju stoje i gimnazija ili neki obrazovni profil društvenog usmerenja, što su sve obrazovni profili koje nudi Srednja medicinska i IT gimnazija u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i drugim gradovima Srbije, pa je i izbor značajno time olakšan. Ipak, I ako se ponekad i može dogoditi da se vremenom to detetu dopadne, prosto ga treba osluškivati i razumeti njegovu prirodu, kako biste mu lakše dali savet i prilikom izbora srednje škole.
Naravno da treba uzeti u obzir i neke druge aspekte, poput recimo traženosti određenog zanimanja na tržištu rada i naravno sa puno pažnje proučiti koje sve srednje škole postoje, pa onda i odabrati onu, koja može da ispuni očekivanja i deteta i njegovih roditelja.
Primera radi, obrazovni profil medicinska sestra – vaspitač važi za izuzetno perspektivan gotovo uvek, u smislu da učenik koji pohađa redovno ili vanredno školovanje, te stekne diplomu za ovo zanimanje može lako pronaći posao u struci, ali i da nastavi školovanje, ukoliko to želi. Sve to naravno pada u vodu ako dete jednostavno nema afiniteta prema prirodnim i humanističkim naukama, te je u tom smislu vrlo važno da ga roditelj dobro poznaje, kako bi mogao i da mu predloži ne samo srednju školu, nego i obrazovni profil u okviru koga bi trebalo da se školuje. Mada ne mora da znači da će dete taj predlog prihvatiti, ukoliko mu bude zvučao logično, sigurno će ga uzeti u obzir.
Dajte mu pravo da odluči
Većina savremenih roditelja ne voli baš da čuje to da svako dete ima pravo da samostalno donese odluku o tome koju srednju školu želi da upiše, prosto zato što smatraju da "roditelji bolje znaju". I neosporno je da zaista znaju, prosto zato što imaju više iskustva, ali treba osluškivati dete i zajedničkim snagama doneti najbolju odluku.
Uloga roditelja jeste da usmeri dete i da mu bude podrška, ali nema potrebe da mu nameće svoje mišljenje. Jedino tako će dete moći zaista da pohađa srednju školu koju želi, a kasnije i fakultet, ukoliko odluči da nastavi školovanje i biće u potpunosti odgovorno za svoj izbor.
Istini za volju, to ni u kom slučaju ne znači da roditelj ne bi trebalo da se umeša ukoliko primeti da dete želi da upiše školu, koja je "na lošem glasu" i da mu obajsni zbog čega ta škola nije dobar izbor. Ali nikako ne treba vršiti pritisak na dete, posebno u tom, vrlo osetljivom životnom dobu, jer efekat može biti potpuno suprotan u odnosu na to što roditelj očekuje.
Jedino tako će dete preuzeti odgovornost za svoje odluke.
(Telegraf.rs/PR)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
1
Imam 40 god i jos uvek ne znam sta cu da budem kad porastem
Podelite komentar