Ne toliko govorenje da nešto neću moċi (a bilo ga je), koliko otvoreno podsmevanje dok pokušavam, a kad uspem, ni trunka pohvale ili ono "ma baš si uspela" (ne veruju). Od vožnje bicikla do fakulteta. Kao da bi bili srećniji da nisam uspela, da su imali kome da se smeju i pothepavaju ga. Srećom, oduvek sam znala da su mi roditelji užasno nesigurni u sebe, pa stoga i maliciozni. 😡
Imala sam problem sa krivom kičmom kao tinejdžerka zbog naglog rasta. To je bio jedva primetan problem koji je ipak stvarao podrozenje kod školskih drugova i drugarica.Vremenom se problem rešio...a onda na proslavi 30 godina mature( nisam društvo iz osnovne i srednje videla pune 3 decenije jer sam bila van Srbije) sretnem stare drugove i drugarice....Oni omatorili,krezubi,sa velikim viškom kilograma,osedeli,nezadovoljni platama i životom ...a ja i dalje šlank,sa komplet svojim zubima, bez sedih u kosi, sa mesečnom platom 10-15 puta većom od njihove,proputovala Evropu i pola sveta, obučena u Versaće haljinu... Gledaju oni mene- ne veruju, gledam ja njih- neverujem šta vidim ......
Imala sam 15 god. a sestra 13 kada smo čule ispod balkona naše najbolje drugarice kako joj njena majka govori da ne smije da se druži snama, jer je nas otac ostavio i otišao u Nemačku. Dugo sam se osećala poniženom, manje vrednom, krivom i pitala se zašto nas je otac ostavio i nije brinuo za nas. Kao da smo ja i sestra nešto mogle zbog toga.
Kasnije je ta gospodja imala ljubavnika u našoj zgradi i posećivala ga je gotovo svakodnevno, celi komšiluk je znao. Muž je postao sumnjičav i jednom je pošao za njom (inače su stanovali u zgradi preko puta nas), a ona kad je videla da je muž prati, pokucala je brže bolje nama na vrata i preklinjala je mamu da je pusti u stan. Znam da joj je mama rekla, da nas tri, iako nas je otac ostavio, imamo čistiji obraz od nje i zatvorila joj je vrata pred nosom.
Nije bolelo, nego nerviralo
Ne toliko govorenje da nešto neću moċi (a bilo ga je), koliko otvoreno podsmevanje dok pokušavam, a kad uspem, ni trunka pohvale ili ono "ma baš si uspela" (ne veruju). Od vožnje bicikla do fakulteta. Kao da bi bili srećniji da nisam uspela, da su imali kome da se smeju i pothepavaju ga. Srećom, oduvek sam znala da su mi roditelji užasno nesigurni u sebe, pa stoga i maliciozni. 😡
Podelite komentar
Tamara B
Imala sam problem sa krivom kičmom kao tinejdžerka zbog naglog rasta. To je bio jedva primetan problem koji je ipak stvarao podrozenje kod školskih drugova i drugarica.Vremenom se problem rešio...a onda na proslavi 30 godina mature( nisam društvo iz osnovne i srednje videla pune 3 decenije jer sam bila van Srbije) sretnem stare drugove i drugarice....Oni omatorili,krezubi,sa velikim viškom kilograma,osedeli,nezadovoljni platama i životom ...a ja i dalje šlank,sa komplet svojim zubima, bez sedih u kosi, sa mesečnom platom 10-15 puta većom od njihove,proputovala Evropu i pola sveta, obučena u Versaće haljinu... Gledaju oni mene- ne veruju, gledam ja njih- neverujem šta vidim ......
Podelite komentar
Siki
Oprostaj je lek nad lekovima❤️
Podelite komentar
Siki
Svako ponizenje jednog dana napravi stenu od tebe. Sto vise boli sve veca si veca😘
Podelite komentar
Lela
Imala sam 15 god. a sestra 13 kada smo čule ispod balkona naše najbolje drugarice kako joj njena majka govori da ne smije da se druži snama, jer je nas otac ostavio i otišao u Nemačku. Dugo sam se osećala poniženom, manje vrednom, krivom i pitala se zašto nas je otac ostavio i nije brinuo za nas. Kao da smo ja i sestra nešto mogle zbog toga. Kasnije je ta gospodja imala ljubavnika u našoj zgradi i posećivala ga je gotovo svakodnevno, celi komšiluk je znao. Muž je postao sumnjičav i jednom je pošao za njom (inače su stanovali u zgradi preko puta nas), a ona kad je videla da je muž prati, pokucala je brže bolje nama na vrata i preklinjala je mamu da je pusti u stan. Znam da joj je mama rekla, da nas tri, iako nas je otac ostavio, imamo čistiji obraz od nje i zatvorila joj je vrata pred nosom.
Podelite komentar