Ljudi podelili koje rečenice iz detinjstva ih bole celog života: Neke su im uništile samopouzdanje
Kada bi odrasli, a posebno roditelji, ali i vršnjaci razmišljali šta govore deci i kakve to posledice može da ostavi na njihovu psihu dugoročno, zastali bi pre nego što nešto kažu i "izmerili" reči.
Da je to tako otkrili si oni kojima su za ceo život ostali urezani ružni komentari koje su dobili u djetinjstvu.
Korisnici foruma Mumsnet su otkrili da ih još uproganjaju okrutne reči koje su čuli i doživeli kao deca.
Neki su detaljno opisali kako je to što su im roditelji ili učitelji stalno govorili narušilo njihovo samopouzdanje, a kod nekih izazvalo i poremećaje u ishrani. Drugi su rekli da su im govorili da "nikada neće ništa postići" dok su bili deca i kako je to ostavilo negativan utjecaj na njihove kasnije karijere.
Među najgore rečenice po sampopouzdanje koje deca mogu da čuju u toku odrastanja spadaju:" Ti si nesposoban", "Ne možeš ti to", "Nemaš ti snage za tako nešto", "Glup si"...
Međutim, na smopouzdanje loše mogu da utiču i neprimerene opaske vršnjaka. Jedna žena na forumu je podstakla razgovor na ovu temu.
- Ostalo mi je u sećanju iz tinejdžerskih dana, kada sam izlazila sa dečkom u koga sam bila mnogo zaljubljena, jedno pitanje njegovog prijatelja - šta on radi sa mnom jer sam nedovoljno dobra za njega - napisala je.
Podelila je da je na nju to uticalo tako da postane vrlo nesigurna, a kako je rekla, i kao žena u zrelim godinama ponekad smatra da nije tako dobra poput drugih, što je veoma frustrira.
- Uticaj neprijatnih reči na mlad um toliko je snažan da bi svi pre nego što nešto izgovorimo trebalo da razmislimo o tome. Učim svoju decu da budu vrlo svesna stvari koje govore i koje se njima kažu, jer ne znaju koliku štetu to može da im nanese - dodala je.
Drugi su podelili slične priče o tome što su doživjeli kao deca i kako je to uticalo na njih.
- Otišao sam na lekarski pregled za posao sa 16 godina. Imao sam viška kilograma, nedostajalo mi je samopouzdanje i samosvest. Doktor srednjih godina je obavljao pregled. Komentarisao je da imam telo čoveka od 40 godina. Nikada to nisam zaboravio. Bilo je to pre više od 40 godina - rekao je jedan.
- Na času plivanja u osnovnoj školi, kasnih 80-ih, učiteljica me je pogledala sa ivice bazena i rekla da nisam dovoljno zgodna - požalila se druga osoba.
Jednoj je osobi maćeha rekla: "Brinuli smo se kako ćeš izgledati, ali kada si porasla, postala si malo lepša".
- Jedan dečko me je pozvao na sastanak, a pošto što sam ga odbila, odgovorio mi je: "U redu je, ionako volim samo mršave devojke"; imala sam 16 godina tada i to je izazvalo poremećaj u mojoj ishrani, ali srećom nije dugo trajalo" - napisala je jedna devojka.
Druga je devojka podelila situaciju kada je dečko pitao svoje prijatelje šta misle o njoj, a oni su mu odgovorili kako pretpostavljaju da ima možda neku lepu osobinu.
- Bilo je to pre 20 godina, kada su me u srednjoj školi maltretirali zbog toga što sam "ružno pače", to je dovelo do mog potpunog nedostatka samopoštovanja, koje, nažalost, i dalje traje - dodala je jedna osoba.
Nisu samo komentari o izgledu oni koji su bolni, jer neki otkrivaju i kako im je rečeno da nikada neće biti uspešni. Učiteljica u prvom razredu osnovne škole rekla je jednome dečku kako nikada neće biti dobar u aritmetici, i dok je godinama učio i mučio se, nikada to nije zaboravio.
"Savršeno sam kompetentan kao odrasla osoba, ali nikad nisam zaboravio taj grubi komentar", rekao je.
Neke su žene podelile i bezosjećajne komentare svojih majki pošto su doživele pobačaj. "Kada sam mami rekla za svoj pobačaj, prvo što mi je kazala - rekla sam ti, radiš previše".
Druga osoba je rekla da njena majka ne želi da ona bude uspešnija od nje, te da joj stalno govori: "Neću ti oprostiti što si bolja od mene".
Video: Gde će ti duša: Da li postoji prljaviji i odvratniji udarac?
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Lela
Imala sam 15 god. a sestra 13 kada smo čule ispod balkona naše najbolje drugarice kako joj njena majka govori da ne smije da se druži snama, jer je nas otac ostavio i otišao u Nemačku. Dugo sam se osećala poniženom, manje vrednom, krivom i pitala se zašto nas je otac ostavio i nije brinuo za nas. Kao da smo ja i sestra nešto mogle zbog toga. Kasnije je ta gospodja imala ljubavnika u našoj zgradi i posećivala ga je gotovo svakodnevno, celi komšiluk je znao. Muž je postao sumnjičav i jednom je pošao za njom (inače su stanovali u zgradi preko puta nas), a ona kad je videla da je muž prati, pokucala je brže bolje nama na vrata i preklinjala je mamu da je pusti u stan. Znam da joj je mama rekla, da nas tri, iako nas je otac ostavio, imamo čistiji obraz od nje i zatvorila joj je vrata pred nosom.
Podelite komentar
Nije bolelo, nego nerviralo
Ne toliko govorenje da nešto neću moċi (a bilo ga je), koliko otvoreno podsmevanje dok pokušavam, a kad uspem, ni trunka pohvale ili ono "ma baš si uspela" (ne veruju). Od vožnje bicikla do fakulteta. Kao da bi bili srećniji da nisam uspela, da su imali kome da se smeju i pothepavaju ga. Srećom, oduvek sam znala da su mi roditelji užasno nesigurni u sebe, pa stoga i maliciozni. 😡
Podelite komentar
Tamara B
Imala sam problem sa krivom kičmom kao tinejdžerka zbog naglog rasta. To je bio jedva primetan problem koji je ipak stvarao podrozenje kod školskih drugova i drugarica.Vremenom se problem rešio...a onda na proslavi 30 godina mature( nisam društvo iz osnovne i srednje videla pune 3 decenije jer sam bila van Srbije) sretnem stare drugove i drugarice....Oni omatorili,krezubi,sa velikim viškom kilograma,osedeli,nezadovoljni platama i životom ...a ja i dalje šlank,sa komplet svojim zubima, bez sedih u kosi, sa mesečnom platom 10-15 puta većom od njihove,proputovala Evropu i pola sveta, obučena u Versaće haljinu... Gledaju oni mene- ne veruju, gledam ja njih- neverujem šta vidim ......
Podelite komentar