Naučite decu da zavole čitanje: Saveti kako da im knjiga postane "najbolji prijatelj"

Jedan od problema s kojima se suočavaju mnogi današnji roditelji je to što deca nemaju naviku čitanja.

Većina mališana radije posegne za igricama i/ili gledanjem crtaća, dok starija deca vole više da su na društvenim mrežama, tako da izreka "knjiga čovekov najbolji prijatelj" u novim generacijama počinje da gubi smisao.

Kod dece čitanje razvija maštu, obogaćuje rečnik, uči ih da razmišljaju i da donose zaključke.

Međutim, uživanje u knjigama zamenjeno je instant zadovoljstvima koja pružaju društvene mreže i internet.

Čitanje je važno od malih nogu, a posebno kod dece školskog uzrasta.

Profesor srpskog jezika i književnosti Marina Jovanović za Telegraf kaže da se kod školske dece iz generacije u generaciju sve više vidi nedostatak čitanja knjiga.

- Njihov rečnik je štur i koriste malo reči i izraza, kako u usmenom govoru, tako i u pismenim zadacima - kaže Jovanović.

Kako navodi, kod dece koja bar malo čitaju vidi se razlika u izražavanju i načinu razmišljanja u odnosu na one koji skoro ništa ne čitaju.

- Čitanje obogaćuje rečnik i maštu dece, pomaže im da se lepše izražavaju, kroz knjige uče da razmišljaju. Navika čitanja se stiče od malih nogu, ali nikada nije kasno da dete zavoli knjigu - kaže ona.

Odavno je poznato da u mlađem uzrastu deca kojima roditelji čitaju brže i lakše nauče sama da čitaju i pišu.

Međutim, i kod čitanja knjiga u najvećem broju slučajeva deca model nalaze u roditeljima.

- I odrasli sve manje čitaju, tako da je verovatno i to razlog zašto mlađi ne posežu za knjigom - kaže sagovornica Telegrafa.

Čitanje oplemenjuje ličnost 

Psiholozi tvrde da čitanje utiče na psihičko zdravlje ne samo odraslih, već i dece.

- Poznato je da čitanje utiče na psihičko zdravlje i deluje isceljujuće na našu psihu, a postoji čak i oblik terapije knjigama u psihologiji - biblioterapija- kaže za Telegraf psiholog Marija Ristić.

Ona pojašnjava da druženje sa knjigom blagotvorno utiče na naš um.

- Za razliku od igrica ili društvenih mreža koje podižu adrenalin i podstiču agresiju, čitanje kod dece dovodi do smirivanja i postizanja psihičkog i fizičkog balansa. Čitanje oplemenjuje ličnost- objašnjava Ristić.

Ona objašnjava da je uranjanje u svet knjiga jedna od onih važnih stvari koje razvijaju kreativnost kod dece i ističe da je  i u terapeutskoj praksi i kod dece i kod ostalih primetan manjak ovih aktivnosti.

- Još su stari Grci znali da biblioteke imaju okrepljujuću moć, te da književnost i isceljenje idu ruku pod ruku. Početkom 19. veka knjige su korišćene kao metod rehabilitacije - objašnjava psiholog.

Ona ističe da su za to što deca ne čitaju danas najodgovorniji roditelji.

- Čitanje naročito u najmlađem uzrastu zahteva angažovanje roditelja. Mnogim savremenim tatama i mamama to predstavlja zahtevan posao, pa im je daleko lakše da detetu umesto čitanja bajke kao zanimaciju ponude neki ekran. U tim momentima mnogi roditelji ne razmišljaju dugoročno o poseldicama takvih postupaka. Kada to radimo, treba da imamo na umu da na taj način oštećujemo decu, a posebno da mnoge igrice podstiču agresiju, dok, recimo, knjige smiruju naš um - ističe psiholog.

Upitana da li je uzrok u tome što deca u roditeljima nemaju uzor i kada je čitanje u pitanju, Ristić kaže:

- Roditelji su u gotovo svemu naročito u mlađem uzrastu uzor deci, pa i u tome. Ako deca nikada ne vide njih s knjigama, vrlo retki su oni mališani koji će se samo zainteresovati za čitanje.

Psiholog dodaje da je naročito važno kod današnje dece razvijati ljubav prema čitanju i tu naviku kako bi ih odvojili od ekrana i podstakli maštu i kreativnost.

Saveti kako da deca zavole knjigu 

Profesor srpskog jezika Marina Jovanović savetuje kako decu da čitaju:

- Počnite da im čitate od malih nogu i nemojte koristiti samo kratke forme. Slušajući pesme i priče, deca razvijaju znatiželju i koncentraciju, pa ranije počinju da shvataju koncepte prostora, vremena i uloga, a i to je odličan način da zavole knjigu.

Ona predlaže da birate knjige koje su u skladu sa uzrastom dece i da decu učlanite u biblioteku.

- Ljubav prema čitanju i knjigama razvija se od najranijeg uzrasta. Polako uvodite knjige koje imaju manje slika, pa im čitajte pred spavanje nekoliko poglavlja, na primer "Hajdi" ili "Pipi duge čarape" - savetuje profesorka srpskog jezika i književnosti.

Psiholog Marija Ristić dodaje:

- Udaljite decu od ekrana tako što ćete odvojiti jedan deo dana koji će biti rezervisan isključivo za čitanje. Time dobijaju dva benefita. Ako su deca školskog uzrasta, a vi imate priliku, čitajte neku svoju knjigu dok oni čitaju njihove. Razgovarajte sa decom o pročitanom, na taj način razvićete im maštu, a i naučiće da razmišljaju. Kroz čitanje se i vaspitava, jer kada razgovarate o pozitivnim i negativnim likovima u literaturi, oni će dobiti jasnu poruku šta je lepo ponašanje, a šta ne - navodi psiholog.

Profesorka Jovanović ističe da je važno naročito kod školske dece da literatura bude prilagođenja njihovim interesovanjima.

- Dečaci imaju drugačija interesovanja od devojčica, pa je moguće da će kroz knjige o raznim avanturama i pustolovima poput "Robinzona Krusa" ili "Malog princa" zavoleti čitanje. Devojčice više vole priče i bajke, pa će ih verovatno privući i držati im pažnju "Matilda" ili "Agi i Ema", priča o jednom neobiočnom prijateljstvu. Najvažnije je da to bude literatura koja ih zanima i drži im pažnju.

Ona dodaje da je važno decu učlaniti u biblioteku, koja je za njih besplatna, jer će im na taj način biti dostupni brojni naslovi.

- Možete da uvedete pravilo da se sat vremena pred spavanje ne koristi mobilni telefon, već da to bude vreme rezervisano za čitanje. Deca će posle druženja sa junacima iz knjiga imati čak i lepše snove i kvalitetniji san nego da su bila ispred ekrana - poručuje psiholog Marija Ristić.

Ona dodaje da roditelji mogu da uvedu vikend čitalačku aktivnost koja će postati porodična praksa.

- Da motivišete decu da čitaju, vikendom kada ste svi slobodni, bez obzira na uzrast izaberite vreme koje ćete zajedno provesti u čitanju knjiga. Videćete vrlo brzo da će ova aktivnost biti svima omiljena, posebno ako međusobno budete jedni drugima pričali o tome šta ste pročitali u svojim knjigama, šta vam se sviđa, a šta ne - preporučuje psiholog.

(Telegraf.rs)