Naučnici tvrde da su dokazali ono što su brojni, koji su imali sreće da odrastaju sa baka oduvek i znali - njima je instinktivno usađena briga za unuke.
Nova studija objavljena u časopisu "Royal Society" prvo je istraživanje koje otkriva neuronski prikaz ove dragocene međugeneracijske veze.
Koristeći se funkcionalnom magnetskom rezonancom (fMRI), naučnici sa Univerziteta "Emory" u američkoj državi Džordžiji skenirali su mozgove 50 baka kojima su pokazane fotografije njihove unučadi, stare između tri i 12 godina.
Kao kontrolni mehanizam pokazane su im i fotografije nepoznate dece, njihove odrasle dece i nepoznate odrasle osobe.
- Aktivirana su područja mozga koja su uključena u emocionalnu empatiju - rekao je za AFP Džejms Riling, antropolog i neuronaučnik koji je vodio studiju.
- Kada gledaju slike svojih unuka, zaista osećaju ono što unuče oseća. Kad dete izražava radost, one osećaju tu radost. Kad su deca uznemirena, one osećaju tu uznemirenost - dodao je on.
Suprotno tome, kad su bake gledale fotografije svoje odrasle dece, došlo je do snažnije aktivacije područja u mozgu koja su povezana s kognitivnom empatijom, odnosno pokušaja da se razume šta neka osoba misli ili oseća i zašto, ali bez toliko emocionalnog angažmana.
To bi, rekao je Riling, moglo biti povezano sa simpatičnim izgledom dece, što je svojstveno mladim potomcima mnogih vrsta s namerom da se podstakne brižnost odraslih jedinki.
Hipoteza o baki
Suprotno drugim vrstama, ljudi su "kooperativni uzgajivači", što znači da se majkama pomaže u podizanju potomstva.
Riling, koji je prethodno sproveo slična istraživanja na očevima, želeo je da usmeri pažnju na bake kako bi istražio teoriju koja je u antropologiji poznata kao "hipoteza o baki".
Radi se o hipotezi po kojoj žene ljudske vrste evolucijski žive dugo nakon što završe njihove reproduktivne godine kako bi pomogle svojim odraslim potomcima i unučadi, a dokazi koji to podržavaju pronađeni su u nekim lovačko-sakupljačkim društvima u Africi.
Fenomen je uočen i kod drugih vrsta poput slonova, a primećen je i kod orka, koje poput ljudi, ali suprotno od velike većine drugih sisara, takođe prolaze menopauzu.
- Ovo je stvarno prvi pogled na bakin mozak - izjavio je Riling, objašnjavajući da se studije skeniranja mozga na starijim osobama obično fokusiraju na proučavanje bolesti poput Alchajmerove.
Bake koje su učestvovale u studiji su sa područja Atlante u Džordžiji, različitih su rasa i ekonomskih pozadina, a u sklopu istraživanja morale su da ispune i upitnike.
One bake koje su izrazile veću želju da budu uključene u brigu o unučadi imale su snažniju aktivnost u regijama mozga odgovornima za interesovanje.
Lepše je biti baka nego majka
Upoređujući novu studiju sa rezultatima svog ranijeg istraživanja o očevima, Riling je otkrio da su bakama snažnije aktivirana područja u mozgu povezana sa emocionalnom empatijom i motivacijom.
Ipak, on je naglasio da je ovaj nalaz samo prosek i da nije nužno primenjiv na svakog pojedinca.
Riling je takođe intervjuisao svaku od svojih ispitanica da bi stekao utisak o izazovima i dražima uloge bake.
- Najveći izazov odnosio se na razlike u mišljenjima koje imaju sa roditeljima u pogledu načina odgajanja unuka i stalne borbe da se od toga suzdrže - objasnio je Riling.
Mnoge bake su smatrale da sada mogu biti prisutnije, kad više nemaju vremenskog i financijskog pritiska s kojim su se borile pri odgajanju sopstvene dece.
- Mnoge od njih su izjavile da više uživaju u ulozi baka nego što su uspele da uživaju u ulogama majki - rekao je on.
(Telegraf.rs)
Video: Šapić: Od 1. januara 2025. godine sav javni prevoz u Beogradu će biti besplatan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
JA
Moja deca imaju babu koja nema nista usadjeno, videla ih je samo kad au se rodili i ne zanimaju je! Tuzno ali ima i takvih.
Podelite komentar
ja
Baka sam. Obozavam svoje unuce i tvrdim da je tekst od reci do reci tacan.
Podelite komentar