Zabrinjavajući novi trendovi među decom: Dečaci se klade, ko izgubi, mora da "smuva ružnu devojčicu"

Na američkim koledžima postoji trend koji se među mladima u žargonu zove "hogging", a koji zapravo podrazumeva najnoviji izazov u kome će momci biti intimni sa devojkama koje smatraju neprivlačnim. 

Naime, momci se između sebe klade ko će pronaći najdeblju i najružniju devojku i sa njom biti intiman, a praksa je da im pred kraj odnosa u sobu upadnu ostali muškarci koji tu devojku ponižavaju i maltretiraju dok ne napusti prostoriju.

Za ovo se saznalo kada je jedna devojka objavila priču na društvenoj mreži TikTok. Megan Maps je objavila video-snimak koji je ubrzo postao viralan, a pregledalo ga je više od 1,5 miliona ljudi.

Međutim, malo je poznato da sličan izazov, doduše u malo blažoj formi postoji i među srpskim tinejdžerima.

Kod naših srednjoškolaca je popularno da se dečaci međusobno klade i ko izgubi opkladu u obavezi je da "smuva"  devojčicu koju većina njih smatra nepoželjnom.

- Kod nas postoji izazov među dečacima. Oni se klade za gluposti tipa, da će neko da dobije trojku iz hemije na kontrolnom i ako ne dobije tu ocenu onaj ko se kladi, on gubi opkladu, a onda mora da "smuva devojčicu" koju oni smatraju najružnijom - kaže za Telegraf Sofija P. učenica četvrtog razreda jedne beogradske gimnazije.

Nepristojne opklade

Ona dodaje da ako devojčica koja je "meta" odbije "udvarača", on ima obavezu da bude uporan, kako bi njegova namera izgledala ozbiljno.

- Poenta je da se oni tako zabavljaju i podsmevaju jedni drugima, a i omalovažavaju devojčice koje su im bile “predmet” za igru, jer neke od njih ozbiljno shvate "vezu" - objašnjava Sofija P.

Ovakvo ponašanje uzelo je maha među mladima, a šta je uzrok tome i kako se izboriti sa izazovima koji nekim devojčicama ostavljaju posledice za ceo život, za Telegraf objašnjava psiholog i psihoterapeut Ljubica Bogetić.

- To je negativan trend u čitavom svetu i potreba među mladima da što negativnijim postupcima budu u centru pažnje što može da se podvede pod devijantno ponašanje - kaze Bogetić.

Ona objašnjava da smo "već godinama kodirani da se lakše okrećemo negativnim informacijama".

- Najveća krivica za ovako negativne trendove među mladima pada na društvene mreže, ali i medije koji promovišu senzacionilističke i negativne sadržaje. Kod nas postoji problem što naši tinejdžeri od tih u svetu usvajaju samo negativne obrasce ponašanja i vode se njima. U uzrastu srednjoškolaca i studenata kod mnogih postoji potreba da se nađu u centru pažnje, pa samim tim biraju i najbrži i njima najprivlačniji način da do cilja dođu ne razmišljajući o tome kakve posledice to ostavlja na psihu njihovih meta, da ne kažemo žrtava - navodi Bogetić.

Ona navodi da je opšti problem u društvu to što se forsiraju negativni sadržaji.

- Recimo, kod nas u rijalitijima skače gledanost kada se akteri svađaju. Momak koji je radio na istom programu, recimo u Sloveniji, kaže da tamo gledanost pada kada se akteri svađaju. Kod nas vlada generalno veliko nezadovoljstvo i to uzrokuje devijantna ponašanja kao što je i ovo. Slično može da se kaže i za pojavu ovakvog ponašanja u američkom društvu, jer i oni insistiraju na negativnim vestima kao onome što se najviše konzumira - objašnjava Bogetić.

Ona dodaje da je zapanjujuće, ali i zastrašujuće odsustvo empatije u generacijama o kojima govorimo.

Potpuno odsustvo empatije

- Neverovatno je da tu potpuno izostaje saosećanje sa devojčicama koje su mete. Većina dece ne razmišlja kakve to posledice može da ima na njihove drugarice takvo ismevanje, poniženje i omalovažavanje u društvu. Ta vrsta bezosećajnosti je opet posledica sebičnosti i vremena u kome živimo, kao i nezdravog sistema vrednosti koji se nameće kroz medije i društvene mreže. Došli smo u situaciju kada sve što je nenormalno smatramo normalnim i obrnuto - ističe sagovornica Telegrafa.

Bogetić navodi da su mnoge društvene mreže izvor negativnog ponašanja, jer današnje generacije smatraju da se ništa ne važi, ako se ne “okači” na društvene mreže.

- Na mrežama je princip - što negativnije i gluplje to zanimljivije i gledanije. Zato svi imaju potrebu da na njih kače sadržaje na koje će se što više kliktati, a takve klikove uglavnom donose negativna ponašanja.

Broj klikova i novac koji oni donose je jedino što je važno i to potpuno baca u zapećak sve one ljudske osobine, kao što je saosećanje sa drugim ljudskim bićem i razmišljanje o tome da li nekome svojim postupcima nanosimo zlo i povređujemo druge osobe svojim postupcima - kaže Bogetić.

Upitana da li postoji rešenje i kako je moguće promeniti svest i okrenuti se nekim pozitivnijim obrascima ponašanja, Bogetić kaže:

- Tu pojedinac može da uradi veoma malo, ali na nivou društva, kada bi postojala volja moglo bi da se uradi dosta toga. Prvo je potrebno prestati sa promovisanjem negativnih sadržaja kao normalnih. To je teško izvesti, jer većina medija radi samo i jedino ono što im donosi klikove i novac, pa im zato teško pada da se odreknu ovakvih sadržaja.

Dugoročno to nanosi veliku štetu generacijama koje odrastaju u takvom društvenom miljeu. Kada bi kao sadržaj bilo “servirano” nešto bolje i pozitivnije, ljudi, a posebno tinejdžeri bi počeli da menjaju svest, a samim tim bi se vraćao postepeno drugačiji sistem vrednosti - zaključila je Bogetić.

(Telegraf.rs)