Maskiranje za Noć veštica - igra ili nešto opasnije? Psiholog o uticaju na psihu dece

Foto: Shutterstock

"Noć veštica" (Halloween) koja "pada" poslednjeg dana oktobra je praznik koji pripada zapadnoj kulturi, odnosno postojbina mu je Irska gde je on na početku predstavljao obeležavanje Dana mrtvih. To je zapravo dan nalik prazniku koji se na našim prostorima zove Zadušnice.

Preporučujemo

Međutim, kako su Irci u velikom broju naseljavali Ameriku još od kraja 18. veka, ovaj praznik je dobio na značaju u Americi, ali i u celom svetu, gde se u sve više zemalja obležava kao neka vrsta svetkovine u kojoj se učesnici maskiraju u vampire, veštice i duhove. Ovim povodom se priređuju žurke širom sveta.

Najviše preko crtanih filmova i dečijih serija, ovaj trend je stigao i na naše prostore, pa su kod nas pod taj uticaj najviše potpala deca i tinejdžeri koji se sve češće okupljaju za "Noć veštica" i prave neku vrstu žurke sa slatkišima, maskirani u zastrašujuće kostime.

- Bilo kakvo maskiranje u vampire, veštice i duhove asocijacija je na smrt, izaziva osećaj straha i nema nikakvu pozitivnu stranu - kaže za Telegraf psiholog Ljubica Bogetić.

Ona navodi da su maskenbali sasvim u redu i da bude kreativnost kod dece, ali ne oni u kojima se odevaju u veštice, duhove i vampire i koji samo mogu da podstiču agresiju i negativne emocije.

- Iskonski strah svakog čoveka je strah od smrti i naročito nije dobro podsticati ga ko dece. Na kraju to i nije naš praznik i ne znam zašto bi posezali da ga slavimo na taj način. Deci bi trebalo objasniti da im izazivanje straha kod drugih ne donosi nikakvu korist. A na stranu to što se i ti koji se maskiraju plaše i što će verovatno sve to posle sanjati i imati dodatne strahove - objašnjava Bogetić.

Maske vampira, duhova i veštica izazivaju strah

Sagovornica Telegrafa ističe da bi s decom trebalo razgovarati o tradicionalnim vrednostima i usmeravati ih na taj način.

- Na dan kada neka naša deca slave "Noć veštica" je i naš praznik Sveti Luka. Zašto onda mi u skladu s tim, recimo, ne bismo učili našu decu da na taj praznik ili neki drugi jesenji pravi maskenbal u znak pozdrava jeseni, gde će simboli biti pozitivni - haljine i šeširi od lišća,  mogu i bundeve kao simbol jeseni… Ne vidim ništa dobro za zdrav razvoj dece u prihvatanju kulturnih obrazaca koji dolaze sa raznih strana, a koji nose negativnu konotaciju i podstiču strah i agresiju - naglašava Bogetić.

Psiholog Ljubica Bogetić; Foto: Privatna arhiva

Ona podseća da u našoj kulturi postoje neki običaji koji bi za decu mogli da budu pozitivno podsticajni, a koji takođe podsećaju na nešto što je mistično.

- Recimo, kod nas imamo dodole koje  prizivaju kišu, pa se deca oblače u belo, mogu da stavljaju venčiće od cveća na glavu i pevaju dodolske pesme, dozivajući kišu. To je mnogo veselije i pozitivnije od maskiranja u kostime koji su svakako asocijacija na smrt, što na sve nas, a na decu posebno loše utiče u vremenu kada imamo pandemiju u kojoj se o bolesti i smrti stalno priča - objašnjava sagovornica Telegrafa.

Ona ističe da su maskenbali lepa zabava za decu ako ne šalju negativne poruke i ako to oni shvataju kao igru i uživanje u slatkišima koji njima znače.

- Međutim, to da stave vampirske zube, mažu se veštačkom krvlju, nose maske kosturskih glava nikako neće dobro uticati na njihovu psihu. Da takve stvari podstiču agresiju, govore i vesti iz sveta gde se proslave ovog "praznika" završavaju tragičnim ishodima. Kod nas to još nije uzelo toliko maha, ali je poželjno da to osvestimo i objasnimo deci implikacije - ističe sagovornica Telegrafa.

Učite decu da slave život, a ne smrt

Bogetić navodi da živimo u vremenu i na prostorima u kojima se deca već suočavaju sa dovoljno strahova, počevši od onih od bolesti koja hara svetom, pa do onih egzistencijalnih, koji nastaju dok gledaju uplašene roditelje da li će uspeti da "prežive mesec i sastave kraj s krajem". Zato je, dodaje sagovornica Telegrafa, potpuno nepotrebno potencirati na novim strahovima koji izazivaju nove stresove.

- Ne živimo mi u potpunom blagostanju, tako da nemamo nijedan problem, pa bi, je li, sada trebalo da se nađe nešto što će decu da "prodrma" i da ih malo uplaši, jer ne znaju šta je strah i šta su problemi. Naša deca nisu uljuškana i životne situacije ih ne maze previše, pa da ih treba nečim tako staršnim "probuditi" tek da vide da život ima i drugi stranu.

Naprotiv. Kod nas obležavanje ovakvih praznika, koji dolaze iz civilizacija koje su postavljene na drugim moralnim principima i vrednostima, ne donosi ništa dobro deci - ističe Bogetić.

Ona savetuje da roditelji deci objasne negativne strane maskiranja u vampire, veštice i duhove, da razgovaraju s njima o nekim lepšim maskenbalima na kojima se slavi život, raduje i peva, umesto ovih na kojima se "slave" strahovi i smrt i da im pomognu da shvate da sve što gledaju u crtaćima i na internetu nije dobro za njih.

Bogetić ukazuje i na to da bi mediji prema ovakvim stvarima trebalo kritički da se odnose, a ne da ih promovišu, jer na taj način pomažu podsticanju agresije u društvu, a naročito među decom.

S druge strane, ima roditelja koji podržavaju što njihovi mališani mogu da iskažu kreativnost prilikom pravljenja kostima za Noć veštica. Oni smatraju da je za decu to zanimljiv vid druženja i zabave kom se iz godine u godinu raduju.

(Telegraf.rs)