Da li i vi svoje dete poredite sa drugom decom? To može da ima trajne negativne posledice

Vaspitanje dece je posao u kome su greške neminovne, ali kolika je cena koju će deca plaćati možda i celog života za neke roditeljske omaške, pitanje je koje se retko postavlja dok traje njihovo odrastanje. Većina roditelja primenjuje uglavnom naučene modele u vaspitanju, koje su poneli iz porodice u kojoj su sami odrasli.

Svaki roditelj u momentu kada primenjuje određeni metod vaspitanja smatra da čini najbolje za svoje dete, međutim to što se odraslima čini dobro, na mališane može da utiče sasvim drugačije i ostavi dugoročne negativne posledice na njihov psihički razvoj.

Jedan od najvećih izazova roditeljstva jeste kako izbeći zamku poređenja dece sa braćom i sestrama ili sa drugarima i na taj način ih sačuvati od negativnih emocija koje se u tim situacijama javljaju i ostavljaju dugoročne posledice.

- Jedna od najvećih greški koju roditelji čine u vaspitanju je upoređivanje dece, naročito braće i sestara - kaže za Telegraf psihiolog Ana Popović.

Kako navodi, kod nas, posebno na Balkanu, to je neka vrsta kulturološkog obrasca koja se presnosi sa kolena na koleno.

- Upoređivanje počinje od najranijeg doba, od momenta kada počnu da niču zubi ili kada dete prohoda. Čućete roditelje da kažu, recimo, prvo dete je bilo naprednije prohodalo je sa 11 meseci, a on sa 13, što realno nema nikakve veze sa “naprednošću”, već sa individualnim razvojem deteta - objašnjava Popović.

Ona dodaje da dok deca ne razumeju tu vrstu komparacija, to i nije tako "strašno", ali kada počnu da shvataju to može veoma loše da utiče na njih.

- Roditelji to ne rade iz zle namere svakako i nisu svesni posledica koje to proizvodi po psihu deteta. Recimo, mame i tate često drugo dete koriste kao reper za uspešnost jednog, bilo da se radi o braći i sestrama, deci iz komšiluka ili drugarima. Takav odnos ozbiljno povređuje dete koje je poređeno i navodi ga da se oseća odbačeno i nedovoljno vredno - objašnjava psiholog.

Ona dodaje da poređenje među braćom i sestrama naročito štetno, jer i trenutno, ali neretko i dugoročno stvara rivalitet, ljubomoru, pa čak i nesvesnu mržnju, upoređivanog deteta prema onome sa kojim ga poredite.

- Deca nekada neće pokazati te negativne emocije zbog poređenja tako što će otvoreno manifestovati mržnju ili ljubomoru prema bratu ili sestri s kojim ih roditelj poredi. Recimo, biće naglašno agresivna i neprijateljski raspoložena možda prema drugoj deci, dok to ne budu u stanju da pokažu prema osobi koja je uzrok patnje, a s kojom su poređeni što nekada može da dođe i u kasnijem životnom dobu - objašnjava Popović.

Ona navodi da je svako dete individualno biće koje ima svoje posebnosti, te da je negativna strana poređenja i to što roditelji nesvesno prave rivalitet među braćom i sestrama, ali i među drugarima s kojima ih porede.

Poređenje je "prepisan" model iz porodice u kojoj smo rasli

- Kada su roditelji previše fokusirani na poređenje svog deteta sa drugima, događa se da manifestuju negativna osećanja prema njemu, kao i krivicu jer njihovo dete nije "u koraku" sa drugima. Ovakav način razmišljanja može samo da dovede do propuštanja srećnih trenutaka sa detetom, jer roditelj nije prihvatio svoje dete kao individualno biće vredno ljubavi i pažnje i ima stalnu potrebu da ga menja - objašnjava Popović.

Ona navodi da poređenju pribegavaju uglavnom roditelji koji su prošli kroz isti model vaspitanja u detinjstvu i koji imaju problem sa tim šta misli okolina, ali i oni koji na taj način pokušavaju da ostvare neke lične, neostvarene ambicije.

- Kada uvodite "konkurenciju" svom detetu, istovremeno vršite pritisak na dete, a posledica toga je stres. To je posebno opasno, ako dete već ima na primer poteškoće sa učenjem određenih sposobnosti, recimo čitanja, pisanja, usvajanja novih sadržaja… Poredeći ga sa drugom decom učinićete da se dete oseća anksiozno i pod pritiskom. Ponekada i naizgled naivna pitanja mogu da zvuče uvredljivo i da povrede dete od onoga - kako je Sofija stigla da prepiše sve sa table, a ti nisi? - objašnjava Popović

Trka bez pobednika

Ona navodi da na ovaj način roditelj zapravo odmaže detetu i smatra da bi svakako bolji pristup bio ukoliko bi mame i tate razgovarale sa detetom o problemu koji ima.

- Prihvatite dete i pristupite mu otvoreni za sve njegove probleme i pokažite spremnost da sa njim radite na onome što smatrate manjkavošću, umesto da spominjete drugu decu i od odrastanja i razvoja pravite trku u kojoj vaše dete možda nije spremno da učestvuje - objašnjava psihoterapeut.

Na pitanje da li poređenje može nekada da deluje na decu i motivaciono, ona kaže:

- Dete trenutno može to da pokrene, ali to nije zdrava motivacija. Ono ne radi stvari zbog sebe, nego da zadovolji očekivanja roditelja. Pre ili kasnije će se ta frustracija izazvana poređenjem manifestovati kao negativna. Jedan od najzastupljenijih negativnih efekata poređenja je manjak samopouzdanja.

Psiholog dodaje da pored urušavanja samopouzdanja deteta i osećaja neprihvatanja, česte negativne posledice komparacije su ljubomora i mržnja prema detetu sa kojim je poređeno.

- Pre ili kasnije poređena deca će pokazati netrpeljivost prema bratu ili sestri s kojim su poređeni. Roditelji ne shvataju da time nesvesno stvaraju “zlu krv” među najrođenijima. Ta netrpeljivost se manifestuje kad tad - objašnjava Popović.

Ona dodaje da kroz psihoterapeutsku praksu shvatila da poređenje kod dece dovodi do potiskivanja emocija i stvaranja negativnog odnosa prema životu, ali sebi.

Svako dete može kvalitetnije i drugačije da se motiviše

- To su vrlo često nezadovoljne odrasle osobe koje misle da nikada nisu dovoljno dobre, gaje zavist i ljubomoru prema tuđem uspehu, a nisu u stanju da sagledaju svoje sposobnosti i da iskoriste potencijale koje imaju u potpunosti - objašnjava Popović.

Ona savetuje novim generacijama roditelja od kojih su mnogi poređeni sa drugom decom i trpe posledice toga da izbegavaju ovaj model u vaspitanju dece.

- Trebalo bi da znate da poređenje nije način da dete bude podstaknuto ili motivisano. Primenite afirmacije u vaspitanju, pohvalite dete kada vidite da čini neko dobro delo ili da je uspešno u nekim stvarima. Kada primenite ovakav princip u vaspitanju, dete će se osetiti podržano - kaže psihoterapeut.

Sagovornica Telegrafa objašnjava da to ne mora uvek da bude rezultat i da je bitno da roditelji pokažu da cene i trud koje je dete ulaže u nešto čime će mu staviti do znanja da im je stalo do njega kao ličnosti, a ne samo do rezultata koji će postići.

- Nemojte očekivati od deteta da se bavi stvarima koje ga ne zanimaju, koliko god da vi porcenjujete da je baš rođeno za to, pustite ga da prati svoje ambicije i podržite ga u tome. Ono što bi uvek trebalo da imamo na umu je da su sva deca različita, imaju svoj ritam razvoja, kao i individualna interesovanja. Naš zadatak kao roditelja je da ih podržimo i pružimo im ljubav, kako bi izrasli u stabilne i zrele ličnosti - savetuje Popović.

(Telegraf.rs)