Pustite dete da se dosađuje: Psiholog otkriva zašto je to važno za psihički razvoj

Foto: Pixabay

Koliko često kao roditelji čujete od dece rečenicu: "Dosadno mi je"  i brže-bolje potrčite da učinite nešto da vašem miljeniku ili miljenici bude zanimljivije?

Preporučujemo

Kao oni koji ih najviše volimo i vaspitavamo, iz najbolje namere činimo stvari koje deci, naročito dugoročno gledano, mogu da donesu više štete nego koristi. 

I izreka kaže: "Put do pakla popločan je najboljim namerama", pa je zbog toga važno da svaki put zastanemo i razmislimo koliko je ono što radimo da zadovoljimo trenutne potrebe deteta korisno za njega "na duge staze".

Jedna od takvih stvari je potreba da našem detetu učinimo život u svakom trenutku dovoljno uzbudljivim i da mu ne dozvolimo da se dosađuje.

- Dosada je zapravo vrlo važna stvar za zdrav psihološki razvoj dece - kaže za Telegraf psiholog Ljubica Bogetić.

Ona objašnjava da momenti u kojima deca imaju "prazan hod" zapravo razvijaju maštu i kreativnost.

- Ako decu pustimo da im bude dosadno, u tim momentima oni razvijaju maštu i kretaivnost zahvaljujući kojima uče da samostalno rešavaju situacije i probleme - objašnjava psiholog.

Sagovornica Telegrafa navodi da se na taj način od najranijeg uzrasta deca uče samostalnosti i da ne očekuju uvek da ih neko ili nešto zabavlja.

- Roditelji vrlo često prave grešku i većina strahuje od dečije dosade, jer to za mnoge znači da bi dete moglo da bude nemirno. Onda je vrlo često rešenje za kojim posegnu mobilni telefon, tablet ili kompjuter - ističe Bogetić.

Ona navodi da u tim situacijama ne shvatamo da deci zapravo činimo "magareću uslugu" i da ih dugoročno guramo u ozbiljan problem.

- Umesto ekrana kojim će se zabaviti, predložite im da se bave nekom fizičkom aktivnošću, da "ubiju" dosadu tako što će složiti stvari u svom ormaru ili srediti sobu - predlaže Bogetić.

Foto: Pixabay.com

Prema njenim rečima, kod manje dece posledice "lečenja" dosade uz ekran su manjak koncentracije, slabije razvijene socijalne veštine kod školaraca, kao i naglašena razdražljivost.

- Oni su naučeni da imaju stalne nadražaje i ako predložim roditeljima u terapiji da im ograniče ovakve aktivnosti, roditelji strahuju da će dete biti frustrirano. Mnogi ne shvataju da je baš ta frustracija neophodna za pravilan razvoj - objašnjava psiholog i dodaje da, ukoliko ne poznaju dosadu, deca izrastaju u nezadovoljne i nesrećne tinejdžere kojima je uvek  potrebna neka "internet zanimacija" da bi bili srećni.

Kod dece su sve vidljivije posledice odsustva mašte

Psiholog objašnjava da deca koja nemaju vreme za maštu i kerativnost rastu u osobe koje nemaju razvijen osećaj za druženje,  sve im postaje naporno - od kontakta sa vršnjacima do bavljenja bilo kojom drugom aktivnošću koja nije igranje igrica ili sedenje pred nekim ekranom.

-  Sve češće imate decu koja se ponašaju kao roboti. Oni ne rade nista drugo, nemaju nikakva interesovanja, osim za ekran i igrice na njemu - kaže psiholog.

Bogetić navodi da je dosada osnova za razvijanje raznih veština neophodnih kasnije u životu, kao što su sposobnost da na kreativan način rešavamo životne situacije u kojima ćemo se naći.

- Tehnologija ne razvija te veštine. Kod dece tinejdžeskog uzrasta već se vide posledice prekomernih stimulacija ekranom i nedostatka onog "praznog hoda" u odrastanju. Njima je u perodu posle 15. godine sve dosadno, nemaju strpljenja da sede na časovima u školi, žale se da im je gradivo iz svih predmeta nezanimljivo... Sve to ih čini depresivnim i stalno nezadovoljnim i stvara im ozbiljne probleme u normalnom funkcionisanju - deli iskustvo psihoterapeut, čija je uska specijalnost razvojna psihologija.

Ona savetuje roditeljima da se "ne plaše" dosađivanja i da puste decu da imaju vreme koje bi trebalo sami da osmisle kako će da ga provedu.

- Ako želite da im pomognete, dajte im smernice šta bi mogli da rade, kako da se fizički angažuju, ali izbegavajte da im dozvoljavate da dosadu "leče" novim tehnologijama. Davanje telefona kratkoročno izgleda kao najjednostavnije i najprihvatljivije rešenje, ali dugoročno od toga deca imaju mnogo veću štetu nego što su roditelji u stanju da prepoznaju u momentu kada im čine "ustupak" - poručuje Bogetić.

(Telegraf.rs)