Da li je mit da su dečaci agresivniji od devojčica: "Ženske harambaše su u društvu popularnije od dama"

 
  • 3
Nasilje devojčica žena devojka stop Foto: Shutterstock

Sve su češće situacije gde su devojčice inicijatori tuče ili vršnjačkog nasilja, pa se i pred roditelje i pred društvo postavlja pitanje odakle tolika agresija kod dece i gde je kraj takvom ponašanju.

Donedavno je vladalo uverenje da je agresivno ponašanje tipičnije za dečake, da je u njihovom slučaju "koškanje" sastavni deo odrastanja, ali poslednjih godina akteri tuča i većine ostalih oblika nasilja su sve češće devojčice.

Šta se desilo i ko je odgovoran za porast nasilja među decom i da li su devojčice postale agresivnije od dečaka?

- Za ponašanje dece, a posebno ispoljavanje agresije među njima, bilo da su dečaci ili devojčice u pitanju, najodgovorniji su roditelji - kaže za Telegraf psihoterapeut Ana Popović.

Ona dodaje da ne možemo zanemariti i uticaj društva i sredine, okolnosti u kojima živimo, ali pre svega ključnu ulogu imaju porodica i vaspitanje.

- Agresija kod dece ne mora sama po sebi da bude nužno loša, ali je važno kako smo naučeni da je kanališemo i ispoljavamo. U slučaju kada govorimo o vršnjačkom nasilju, ona se ispoljava vrlo negativno - objašnjava Popović.

Ona ističe da je ranija negativna manifestacija agresije kod devojčica najčešće bila ogovaranje drugarica i/ili izopštavanje jedne od njih iz grupe, što jeste jedan vid psihičkog nasilja.

- Naravno da je i to ostavljalo posledice na onu decu koja su na taj način bile žrtve, ali nismo imali tako česte situacije fizičkog nasilja gde devojčice tuku žrtvu, snimaju to što rade, pa čak i dele zlostavljanje na društvenim mrežama - kaže psiholog.

Otuđenje u porodici, ali i sadržaji sa interneta podstiču agresiju

Ona objašnjava da su uzrok povećanja nasilja među decom agresivni sadržaji kojima su izloženi na internetu, ali i otuđenje u porodici.

- Sva deca imaju potrebu da budu prihvaćena i značajna. Međutim, pojedini imaju naglašenu potrebu da budu popularni u društvu. To kako će oni izabrati put do popularnosti zavisi od karaktera deteta, porodice, škole i društva - ističe sagovornica Telegrafa.

Popović smatra da je agresija individualna i da je teško generalizovati da li su dečaci ili devojčice agresivniji.

Škola deca vršnjačko nasilje school violence Foto: Shutterstock

Ona ističe da agresija koju ispoljavaju devojčice sada dolazi do izražaja, jer su se promenile socijalne okolnosti, pa je devojčicama "zabranjeno" manje stvari nego ranije.

Ipak, naglašava da je jedan od glavnih razloga negativnog ponašanja manjak bliskosti roditelja sa decom, kao i to što se deca "samovaspitavaju" uz rijaliti programe i razne agresivne sadržaje sa interneta.

- Možemo da kažemo da je agresivnost kod devojčica danas pojačana ili možda samo vidljivija nego ranije, a iza te pojave stoji i njihova potreba da na pogrešan način budu ravnopravne i da se izjednače sa dečacima, jer smatraju da će tako biti zanimljivije i važnije. Ženske harambaše su u društvu danas popularnije od dama, a nasilje smatraju "receptom" da dobiju pažnju za kojom žude - objašnjava Popović.

Nema zlatne sredine - ili su "harambaše" ili "plastične lutke"

Ona naglašava da se u psihoterapeutskoj praksi sve češće sreće sa devojčicama koje nemaju potrebu da budu ono što se nekada zvalo dame i koje bi radije da su neke "harambaše".

- One se trude čak i da se oblače kao dečaci, da se tako izražavaju. To je jedna krajnost. Druga su one kojima su uzori rijaliti zvezde i koje se trude da izgledaju kao njihovi "idoli", pa još kao tinejdžerke idu na razne tretmane lepote i nadogradnju kose i noktiju i liče na plastične lutke. I jedne i druge imaju cilj da privuku pažnju, samo su načini koje su izabrali različiti - objašnjava psiholog.

Ona dodaje da se uglavnom izgubila "zlatna sredina" u kojoj su vaspitanje i obrazovanje kod dece, a naročito kod devojčica put koji biraju da bi bile prihvaćene.

- Agresija je svakako pogrešan način privlačenja pažnje u društvu. Adolescenti inače imaju potrebu da na sve moguće načine privlače pažnju, ali su fizički obračuni nekada bili vezivani samo za dečake. Promena svesti, agresivni sadržaji sa interneta, ali i podsticanje feminističkih obrazaca koje devojčice kao tinejdžeri ne razumeju najbolje, dovela je do toga da one imaju potrebu da se osete moćno i snažno, a onda na tom putu posežu za maltretiranjem drugih, što je potpuno nakardno - objašnjava Popović.

Ona ističe da je to pojava koja je zahvatila ne samo naše, nego i mnoga druga društva, naročito kada govorimo o zapadnom svetu.

- U okolnostima u kojima živimo i odrastaju današnja deca egoizam i narcizam su dominantne osobnine. Takvi ljudi teško razvijaju empatiju i osećaj za druge. A opet ćemo se vratiti na to da je porodica presudna, jer deca uče na osnovu modela - ističe psiholog.

Strah nasilje u porodici violence family deca žena Foto: Shutterstock

Roditelji šalju poruke deci ponašanjem 

Popović navodi da je to jedan od razloga i zašto druga deca gledaju mirno dok neka grupa maltretira žrvu.

- Ranije su roditelji vaspitavali decu da pomognu onom ko je u nevolji. Sada i oni sami su u stanju da prođu pored čoveka koji je pao na ulici i kome je potrebna pomoć i deca to vide i taj model primenjuju u ponašanju. Roditelji uglavnom deci šalju poruke da se ne mašaju u konflikte i da ostanu po strani - objašnjava psiholog.

Ona dodaje da to kod neke dece stvara predstavu da je i bolje da se ne mešaju u vršnjačke konflikte.

-  S druge strane, imate onu decu koja to vide kao vid zabave, pa su skloni da snimaju takve scene i kače na društvene mreže povedeni onim što je trend da ono što se nije našlo na nekoj od socijalnih mreža, nije se ni desilo - kaže psihoterapeut.

Ona upozorava da bi na prevenciji nasilja i agresije kod dece trebalo da rade svi od porodice, preko škole, do društva.

- Institucije kao što su škole trebalo da organizuju edukaciju i podršku za roditelje kako bi im stručni timovi sastavljeni od psihologa i pedagoga ukazali na propuste i pomogli na putu smanjenja agresije kod dece - zaključuje Popović.

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Istina

    3. oktobar 2021 | 16:06

    Ženske su danas gore od muškaraca

  • Перагеније

    3. oktobar 2021 | 15:38

    Англосексонски идеал, тамо су разлике између "полова" занемарљиве, већ вековима уназад. Сви медији су у њиховим рукама. Није лако родитељима, колико год да су пажљиви и будни...

  • Majkl Džondar

    3. oktobar 2021 | 16:35

    To je sada trend. Nija tako bilo.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA