Dete u pubertetu, mama u menopauzi, tata "između dve vatre": Stručnjaci objašnjavaju kako izbeći "rat" u kući

Rađanje dece u kasnijem životnom dobu ima svojih prednosti, ali i mana, jer roditeljstvo u periodu puberteta može da bude veoma zahtevno, naročito ako je majka u isto vreme u menopauzi.

Neretko istovremeno "poludeli" hormoni i kod dece i kod majki mogu da naprave "rat" u kući koji nije lako obuzdati, ni smriti.

- Kada se poklope menopauza kod majki gde hormoni uvek čine svoje i pubertet kod dece, to može da oteža situaciju u svakom pogledu, jer se dete bori za više samostanosti, a majke imaju manje razumevanja zbog promena koje čine svoje - kaže za Telegraf ginekolog dr Miodrag Pavlović.

On objašnjava da su ranije žene rađale u dvadesetim i ranim tridesetim godinama, pa da su preklapanja menopauze i puberteta bila ređa.

- U poslednje vreme sa tim se često susrećemo, jer žene rađaju u kasnim tridesetim. Čak se sve češće žene odlučuju na majčinstvo u četrdesetim, pa se tako puberteti dece poklope sa klimaksom majki, a i za jedne i za druge to je izuzetno zahtevno razdoblje, naročito ako su devojčice u pitanju - pojašnjava dr Pavlović.

Doktor u šali kaže da često majkama koje u kasnijim godinama dobijaju decu kada ga uplašeno pitaju kako će podnesu trudnoću i porođaj, kaže: "Trudnoću i porođaj ćete proći mnogo lakše nego onaj period koji vas čeka za 15-tak godina."

Pavlović objašnjava da se kod devojčica javljaju prve promene, rast grudi, prve mestruacije, hormoni čine svoje i one teže podnose ovo doba od dečaka.

- S druge strane, kod majki se završava ciklus, mnoge od njih su uplašene zbog toga što smatraju da više neće biti dovoljno ženstvene, a neke se i plaše kraja reproduktivnog pariodu. Pored valunga i prestanka ciklusa, somatskih ispoljavanja, postoje i ona prateća psihiološka stanja gde im kćerke koje u tom momentu postaju sve više žene, a majke gube te fizičke karakteristike, moguće nesvesno pojačavaju frustraciju - objašnjava Pavlović.

Devojčicama pubertet teže pada

Kako objašnjava sagovornik Telegrafa, kod devojčica se dešavaju fizičke i hormonske promene koje su burnije nego kod dečaka, mada i jedni i drugi prolaze kroz period prelaska iz detinjstva u odraslo doba koji je i u fizičkom i u organskom smislu izazov za njih.

- Postoje razni lekovi i preparti kojima žene mogu da olakšaju hormonske oluje u menopauzi i učine sebi i okruženju ovo vreme podnošljivijim. To će pomoći i u poboljšanju odnosa sa decom. S druge strane, vrlo je važno da roditelji u tom dobu posebnu pažnju posvete razgovorima sa decom o reproduktivnom zdravlju, o zaštiti od neželjene trudnoće, a kada su devojčice u pitanju i o upućivanju na redovne ginekološke preglede - ističe Pavlović.

Pored toga što se deca, a i majke menjaju fizički i fiziološki u ovom periodu, dolazi i do velikih psiholoških promena, a naročito kada je u pitanju manjak strpljenja u komunikaciji i sa obe strane.

- Kada se pubertet i menopauza "poklope" u kući, naročito kada su u pitanju majka i kćerka, to može da bude period pun konflikata i svađa koje zaista liče na pravi mali rat - objašnjava za Telegraf psiholog Ljubica Bogetić.

Ona navodi da bi roditelji trebalo da uzmu u obzor da je pubertet vreme separacije, kada deca prelaze iz detinjstva ka odraslom dobu i kada imaju veću potrebu za samostalnošću.

Majke moraju da pokažu emocionalnu zrelost

-  Bez obzira što hormoni prave dar-mar na obe strane, i kod majke i kod dece, prirodno je da su majke formirana, zrela bića koja su naučila kako da kontrolišu emocije i ponašanje, dok se deca u ovom periodu tek formiraju u tom pravcu - objašnjava Bogetić.

Ona ističe da bi, bez obzira na menopauzu i sve izazove koje ona nosi, roditelji trebalo da pokažu emocionalnu zrelost i više razumevanja za konfliktne situacije.

- Sudar hormona vrlo često može da dovede do konflikta, ali majke treba da shvate da je za decu u tom uzrastu to sasvim normalno i da se posle pet minuta, kada ih prođe emocionalni nalet, ona ponašaju kao da se ništa nije dogodilo - ističe Bogetić.

Sagovornica Telegrafa objašnjava da je vrlo važno da kada se preklope oubertet i menopauza mame shvate da je deci potrebno više prostora i slobode, kao i da potreba za samoćom i zatvaranjem u sobu kod "pubertetlija" nije ništa strašno, već prolazna faza u odrastanju.

- U tom uzrastu deci je potrebno dati malo veću slobodu, odnosno ne "visiti im nad glavom". I majka koja je u klimaksu trebalo bi da pronađe način na koji će kanalisati stanje, tako što će se baviti nekim fizičkim aktivnostima, kojima će smanjivati anksioznost i nezadovoljstvo - savetuje Bogetić.

Isto, ističe sagovornica našeg portala, važi i za decu koja su adolescenti:

- I oni bi trebalo da imaju neke svoje hobije, bavljenje sportom na kojima će izbacivati višak besa i nezadovoljstva, potrebe da se otrgnu roditeljskoj kontroli, što su sve neretko okidači za konflikte, a koji prati pubertet kao razvojno doba.

Bogetić naglašava da je ovo vreme teže za devojčice nego za dečake, jer su mnoge od njih uplašene u susretu sa menstruacijom i promenama koje im se dešavaju u telu, pa bi trebalo posebnu pažnju pokloniti njima.

- Savet mamama koje su u klimaksu je da se stave u ulogu svojih kćerki i da pokušaju da razumeju promene kod njih, kroz koje su i same nekada prolazile. Ovde, naravno, govorim o ženama koje su zadovoljne i ostavrene i koje shvataju da je menopauza još jedna faza u životu. Međutim, one mame koje su nezadovoljne i neostvarene mnogo su sklonije da sa decom u ovom periodu ulaze u prave male verbalne ratove, a to bi, opet, trebalo da reše radom na sebi - navodi Bogetić.

Psiholog objašnjava da je i za takve majke "lek" bavljenje više svojim životom i traženje zadovoljstva u druženjima i fizičkim aktivnostima.

Zadatak tate i muža

Naravno, nikako ne bi trebalo zanemariti ni ulogu očeva koji se često nalaze "između dve vatre" kada su im deca u pubertetu, a supruge u menopauzi. Njihova uloga može da bude od ključnog značaja kako bi "ratovi u kući" bili što mirnije i što pre okončani.

- Ukoliko otac i suprug zauzme ulogu pomiritelja i ne staje striktno ni na čiju stranu, već pokušava da "ugasi varnice" koje pršte između deteta i majke, konflikti će biti lakše razrešeni. Ako se, pak, otac opredeli da "štiti" samo jednu stranu, to može da dovede do dubljeg raskola u porodici - zaključuje psiholog Bogetić.

(Telegraf.rs)