Kad je davanje novca detetu nagrada, a kad ucena i mito: Psiholog objašnjava gde roditelji greše
Roditeljstvo je investicija u budućnost sa verovatno najvećim zahtevima; istovremeno je i najneizvesnija, ali i najlepša i najdragocenija. Još od davnina postoji izreka da je "za odgoj jednog deteta potrebno celo selo", što simbolično govori koliko je roditeljstvo zahtevan posao i koliko je za njega potrebno truda, emocija, energije i posvećenosti.
Najveći izazov svim roditeljima oduvek je bilo vaspitavanje dece i kako ih izvesti na pravi put. A jedno važi odvajkada - deca su za neposlušnost kažnjavana, a za poslušnost nagrađivana.
Vremena su se menjala, ali ovaj princip nije, sem možda jedne stvari. Profil nagrada se vremenom promenio, pa roditelji često umesto reči podrške i pohvale posegnu za novcem ili skupim poklonom.
Dešava se i da roditelji veruju da su njihova deca možda i preterano mažena, pa smatraju da pohvale ili nežnost koje im svakodnevno pružaju više i nisu nagrade, već njihovi uobičajeni roditeljski postupci.
Cilj opravdava sredstvo
Istina je da bi zagljaji, tepanje i iskazivanje ljubavi trebalo da se podrazumevaju, a ne da se pokazuju samo kada dete usvoji neko ponašanje koje roditelj podržava. Kako bilo, svaka nagrada mora da ima svoj cilj, namenu i opravdanje.
Kao vaspitno sredstvo ona uvek treba da proizađe iz rada i ponašanja deteta i da podstakne njegovu aktivnost. Inače, ako se ona daje kao "mito", onda gubi svaki vaspitni smisao.
- Za svako nagrađivanje ili kažnjavanje moramo imati u vidu detetov uzrast - kaže za Telegraf psiholog Brankica Šaljić Milenković.
- Takođe je pitanje šta roditelj želi da postigne novčanim nagradama. Vrlo lako može da nam se obije o glavu ako novcem nagrađujemo svaki postignut uspeh. Sva motivacija tog deteta, a kasnije odraslog čoveka može da bude površna i spoljna, što dovodi do izostanka važne unutrašnje motivacije.
Kako psiholog naglašava, nema ničeg lošeg u novčanom nagrađivanju deteta, ukoliko roditelj i dete starije od 10 godina uspeju da sklope jasan dogovor.
- Ako je detetu uzrasta od 10 godina do nečeg izuzetno stalo, a za to je potrebno izdvojiti veću količinu novca, roditelji i dete mogu da sednu i dogovore se. Na primer, za svaki dodatni trud ili dobro obavljen posao u kući, dete će dobiti određenu sumu novca - kaže psiholog.
Ona objašnjava da se na ovaj način dete uči štednji, vrednovanju truda i rada i tome da posle nekog vremena prvo mora dobro da proceni da li je to što želi vredno baš toliko koliko je uložio.
- Ako samo želimo da motivišemo neko ponašanje plaćanjem, to je loša ideja. Ali, ukoliko želimo da ga naučimo veštinama i upoznamo sa vrednostima, onda je povremeno nagrađivanje novcem vrlo korisno - ističe Šaljić - Milenković.
Nagrada ili ucena?
Prema njenim rečima, materijalna nagrada ne sme biti korišćena kao ucena, jer smo onda izgubili iz vida cilj takve stimulacije.
- Dogovor i očekivanje moraju biti jasni, posmatrani realno i s punom svešću o tome šta roditelj želi da postigne s njim - naglašava naša sagovornica.
Ona navodi i konkretan primer: ako molite dete da namesti krevet svakog jutra i ono to ne uradi, a vi mu ponudite novac kako biste ga motivisali, onda je to veoma loša ideja.
- Možda mislite da će mu novac biti satisfakcija, ali bi roditelji trebalo da shvate da je nameštanje kreveta razuman zahtev koji ne podrazumeva nikakvu posebnu nagradu - objašnjava psiholog.
Ona ističe da je novčana nagrada "brza popravna mera" koja nudi trenutno zadovoljno:
- Kupovina stvari za decu ih ne uči vrednosnom sistemu. Čak i materijalno nagrađivanje pozitivnog ponašanja ima ograničenu moć motivacije. Dakle, povremeno, smisleno i s jasnim ciljem, nagrađivanje može biti korisno.
Na pitanje šta bi detetu trebalo da damo umesto novca ili skupocenog poklona, psiholog odgovara:
- Detetu je kao nagradu sasvim dovoljno dati usmenu pohvalu, na primer: "Vidim koliko si se potrudila. Bravo, ponosna sam". Takođe bi trebalo da pitate dete kako se oseća posle dobrog obavljenog posla. Kada dete vidi nasmejane oči roditelja koji je ponosan, to nema zamenu ni cenu koju mu možete ponuditi.
Sagovornica Telegrafa naglašava da je svako dete različito i da isti saveti ne deluju na svu decu identično.
- U odnosu na sopstvene vrednosti možete kombinovati nagrade i kazne u svrhu promene ponašanja deteta, ali ne i u svrhu promene njegove ličnosti - zaključuje psiholog Šaljić - Milenković.
(Telegraf.rs)
Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.