Vanškolske aktivnosti dece u Srbiji traju duže od nastave: Psiholog otkriva gde roditelji greše

Foto: Pixabay

Školska godina je počela, a pored toga što su se đaci vratili u klupe i imaju časove od 45 minuta i mnoge obaveze, mnogi već od prvog dana idu na vanškolske aktivnosti.

Preporučujemo

Novije generacije dece suočene su s tim da je moderno imati što više obaveza van škole, pa se smatra da je dete dokono, a roditelji nedovoljno angažovani, ako ne idu na bar jedan sport, jedan jezik i ne sviraju neki muzički instrument.

Međutim, jedno od ključnih pitanja koje se postavlja je da li su to stvarne potrebe deteta, pomodarstvo, "lečenje" roditeljskih ambicija ili traženje načina da tate i mame imaju više vremena za sebe.

- Zapravo, u pitanju je i odgovor, jer veliki broj vanškolskih aktivnosti na koje deca idu uzrokovan je pomalo i pomodarstvom i lečenjem roditeljskih ambicija i dobijanjem na vremenu za roditelje, a najmanje u većini slučajeva onim što deca zaista žele - kaže za Telegraf dečiji psihoterapeut Milena Buđevac.

Roditeljski "fomo efekat"

Ona objašnjava da sadašnje generacije rastu u vremenu sa previše nametnutih obaveza, a premalo prostora za odrastanje uz igru, a da se kod roditelja javlja takozvani "fomo efekat", odnosno strah da će njihovo dete propustiti nešto što njegovi vršnjaci znaju ili stiču od veština i znanja.

- Tako imate situaciju da deca u osnovnoj školi imaju po tri, četiri pa i više vanškolskih aktivnosti: idu na časove stranog jezika, na jedan, pa i dva sporta, sviraju neki instrument… Uz sve to imaju redovne obaveze u školi i učenje, a to  sve zajedno deci stvara ogroman pritisak s kojim ona teško mogu da se izbore - objašnjava Buđevac.

Foto: Pixabay

Sagovornica Telegrafa smatra da je trend da dete ima što više aktivnosti danas malo i odraz marketinga i pomodarstva, ali i onog takmičenja među roditeljima - zašto da ne ide njegovo dete kada ide Mikino ili Lazino.

- Dodatne vanškolske aktivnosti traže i dodatni novac da se plate, pa tako roditelji rade mnogo više, a manje vremena provode sa decom. S druge strane, veliki broj nametnutih  aktivnosti van škole je na neki način i skidanje obaveza sa roditelja, odnosno zapostavljanje dece u rukavicama. Roditelji se ne bave detetom, jer ni dete, ni oni nemaju vremena, već se pretvaraju u vozače koji decu razvoze od jedne do druge aktivnosti - objašnjava dečiji psihoterapeut.

Pratite afinitete dece, ne lečite svoje ambicije

Buđevac navodi da je prihvatljivo da se deca bave onim vanškolskim aktivnostima koje sama izaberu na osnovu svojih afiniteta.

- Retko koje dete će izabrati tri ili četiri aktivnosti. Oni će izabrati ono što ih najviše zanima i time će se baviti - kategorična je sagovornica Telegrafa.

Međutim, kako objašnjava, čest problem je što su te aktivnosti u mnogim slučajevima zapravo želje roditelja koji deci ne dozvoljavaju da odustanu od istih.

- Uglavnom je to uz objašnjenje da ne mogu da odustanu od nečega u šta su roditelji uložili novac. Sa velikim brojem vanškolskih aktivnosti vi imate dete koje uzme ranac i izađe iz kuće u osam ujutru, a vrati se kući u osam uveče. Naravno da će takvo dete da bude i nervozno i anksiozno, jer provodi više od punog radnog vremena u školi i na vanškolskim aktivnostima - objašnjava psiholog.

Ona savetuje roditeljima da deci ostave vremena za igru, jer se zapravo kroz igru na najbolji mogući način razvija njihov mozak,  kreativnost i inteligencija.

- Kreativnost, inteligencija i mašta kroz igru mnogo bolje razvijaju mozak nego vanškolske aktivnosti. Dovoljno je da deca u školskom uzrastu do petog, šestog razreda imaju jednu aktivnost van škole, da recimo treniraju košarku, a da fudbal igraju sa decom u parku. Njima je u tom uzrastu potrebna igra za pravilan razvoj - ističe Buđevac.

Foto: Pixabay

Sagovornica Telegrafa navodi da pritisak koji se deci stvara ostavlja posledice na njihov razvoj i da se vrlo često desi da se oni "pogube" i da u adolescentskom periodu ne znaju šta bi oni zaista hteli.

- Razvoj deteta traje i posle 12. i 13. godine i ništa neće propustiti, ako nisu pretrpani obavezama. Ako jesu, oni ispunjavaju očekivanja roditelja da budu uspešni u vanškolskim aktivnostima, da imaju petice u školi i strahuju od toga da ne razočaraju i roditelje i sebe. Streme ka tome da budu najbolji u svemu, a to je nemoguće uvek i u svemu biti najbolji. U tome se izgube i onda ne znaju kada dođe vreme za to šta oni zaista žele - navodi psihoterapeut.

Buđevac zaključuje da je za decu važno da pratimo njihova interesovanja i da imaju dovoljno vremena za igru uz koju će se mnogo bolje, bezbrižnije i zadovoljnije razvijati nego uz nametnute vanškolske aktivnosti.

- Važno je i vreme koje porodica provodi na okupu, i to da se roditelji  bave decom i razgovaraju sa njima - zaključila je dečiji psihoterapeut.

(Telegraf.rs)