Kako da pripremite dete za polazak u školu: Psiholog objašnjava koja je najčešća roditeljska greška

Foto: Shutterstock

Za manje od sedam dana počinje nova školska godina, a kako je odlučio Krizni štab đaci će ovog 1. septembra u školu, posle skoro dve godine krenuti po starom, odnosno svi će biti u jednoj grupi,a časovi će trajati 45 minuta.

Preporučujemo

Svaki polazak u novi razred predstavlja za decu, posle raspusta, novi izazov, a je naročito izraženo kod onih koji su na prekretnicama - prvaka, petaka i dece koja upisuju srednju školu.

- Kako će dete shvatiti polazak u školu najviše zavisi od pristupa roditelja - kaže za Telegraf psiholog Ana Popović.

- Svakako da je to najveća promena za najmanje đake, odnosno prvake.

Ona objašnjava da je ključna stvar za pripremu deteta za polazak u školu, posebno kada govorimo o prvacima, razgovor.

- Decu očekuje velika promena. To je važna uloga u životu koju dobijaju, stižu nove obaveze, ali oni to vrlo često doživljavaju manje stresno od roditelja, jer je polazak u školu zapravo događaj za celu porodicu - objašnjava Popović.

Ona ističe da roditelji vrlo često nesvesno decu zastrašuju školom, što je jedna od najvećih grešaka koju prave.

- Na našim prostorima kada su deca nemirna, roditelj često ume da kaže: "Samo da kreneš u školu, pa ćeš da vidiš svoga Boga!" Tako zapravo decu zastrašuju školom, pa oni dolazak u školske klupe smatraju kaznom - navodi sagovornica Telegrafa.

Važna je rutina

Ona ističe da bi deci pred polazak u školu trebalo stvoriti određene rutine.

- Već bi trebalo da se navikavaju da ranije idu u krevet, ako su na raspustu pomerili vreme spavanja, što većina njih učini. Za nepunih sedam dana mnogi od njih će ustajati rano zbog prepodnevne nastave, pa bi bilo dobro da na vreme počnu da se vraćaju u taj režim - ističe Popović.

Foto: Shutterstock

Psiholog kaže da povratak u školske klupe "po starom" posle skoro dve godine nastave onlajn i kombinovano, predstavlja novo navikavanje i prilagođavanje i za starije đake, a da je to najmlađima prva velika "životna prekretnica".

- Kada govorimo o prvacima, njima je sve potpuna novina. Zato je bitno da sa decom otvoreno razgovarate šta ih čeka u školi, da im objasnite da je potrebno da na časovima sede, slušaju učiteljicu koja, pored roditelja, postaje treća važna osoba u životima mališana. Objasnite im da je škola divno mesto, gde će naučiti mnogo toga novog i sresti i upoznati nove drugare - savetuje Popović.

Psiholog kaže da bi đake prvake, ako roditelji imaju mogućnost, trebalo odvesti do škole, prošetati s njima po školskom dvorištu i pripremiti ih da će tu za nekoliko dana provoditi dosta vremena.

- Što sa detetom više razgovarate o polasku u školu i više ga kroz komunikaciju pripremate za novu situaciju, to će iskustvo polaska u školu biti manje traumatično - kaže Popović.

Ona ističe da dodatnu pripremu kroz razgovor zahteva i sama situacija, jer će deca na časovima sedeti sa maskama.

- Za manju decu to je važno, dok su stariji školarci već na to naviknuti. Kada govorimo o višim razredima, mnoga deca će se obradovati što će posle dve godine ponovo biti sa drugarima iz celog odeljenja i imati osećaj pripadanja grupi i vršnjacima koji je donekle izgubljen u prethodne dve godine zbog situacije. S druge strane, to takođe može da bude pomalo stresno, jer su se deca udaljila kroz onlajn nastvu i možda neka postala malo asocijalnija. Zato je poželjno sa njima o tome razgovarati i saznati kako oni to doživljavaju - kaže Popović.

Psiholog ističe da bi i petake trebalo pripremiti na to da ih čeka više predmeta i različiti nastavnici, ali da su oni svakako što se socijalizacije tiče spremni, naročito ako u novi razred kreću sa svojim drugarima od učiteljice.

Stres često prati polazak u školu 

- Prirodno je i da deca pomalo osećaju uznemirenost i da im je polazak u školu pomalo stresan. To ne mora da bude slučaj samo sa manjom decom, već i sa starijim osnovcima, ali srednjoškolcima, naročito posle dve godine koje su proveli u drugačijim uslovima nastave. Ključ rešenja situacije leži u prepoznavanju tog osećaja kod dece i razgovoru. Pitajte ih šta misle da bi moglo da im smanji taj osećaj teskobe, pričajte s njima i pomozite im da se oslobode stresa - savetuje Popović.

Foto: Shutterstock

Na pitanje da li postoji način da se prepozna da su deca pod stresom, psiholog objašnjava:

- Posmatrajte decu i ako, na primer, imaju problem sa spavanjem, bude se noću ili imaju noćne more, onda su pod stresom. Neka deca takođe mogu biti mrzovoljnija zbog polaska u školu - navodi sagovornica Telegrafa.

Ona ističe da bi u slučaju starije dece trebalo imati više razumevanja kada počne ocenjivanje, a to se odnosi i na roditelje i na nastavnike.

- Ipak su načini nastave i ocenjivanja u prethodne dve godine bili malo drugačiji zbog pandemije. Sada, kada se sve vraća u stare tokove, bar kada je početak školske godine u pitanju, poželjno je ne stvarati deci dodatni pritisak zbog ocena. Ocene su prolazna stvar, a od njih je svakako važnije znanje. Taj stav će deci olakšati da im fokus bude na znanju, a ne na ocenama, što je čest slučaj zbog zahteva roditelja - navodi psiholog.

Popović ističe da bi roditelji trebalo da obrate pažnju da sa decom razgovaraju kada su raspoloženi i rasterećeni.

-  Deca vide svet kroz prizmu koju im stvaraju roditelji. Ako su roditelji pod stresom i, recimo, stresno doživljavaju početak školske godine, i deca će biti pod stresom - zaključuje psiholog.

(Telegraf.rs)