Psiholog o zabrani fizičkog kažnjavanja dece: "Ćuška ga neće ubiti, a guranje prsta u šteker može!"

Novi prednacrt izmena i dopuna Porodičnog zakona koji predviđa potpunu zabranu fizičkog kažnjavanja uneo je zabunu među roditelje, ali i među psihologe i stručnu javnost.

Planiranim izmenama Porodičnog zakona predviđena je potpuna zabrana disciplinovanja batinom i primenom bilo kakve sile, a i čvrga ili "vaspitna ćuška" biće neprimerene kao metode u vaspitanju dece.

Za roditelje koji budu koristili ovakve vaspitne metode biće namenjeno 80 dnevnih boravaka i 40 savetovališta za brak i porodicu u kojima će ih učiti vaspitavanju dece "bez ruku" i dodatnih predmeta.

Tate i mame više nisu sigurne gde je granica u vaspitanju do koje smeju da idu i da li će se uskoro preteranim u vaspitanju smatrati i povišen ton u komunikaciji s decom.

"Neku decu samo blaga ćuška može da disciplinuje"

- Moj sin ima 11 godina i nikada nije dobio batine, pa ni "vaspitnu ćušku" - kaže Jovana Petrović, mama jedanaestogodišnjeg dečaka.

- Ali dete se vaspitava od rođenja, tako što mu postavljate jasne granice šta sme, a šta ne. Nisam za fizičko kažnjavanje dece, ali postoje deca koju ne možete drugačije da disciplinujete drugačije nego blagom ćuškom. To sam viđala u okruženju.

Jovana se kao roditelj pita da li će uskoro i povišen ton u razgovoru s decom biti zabranjen:

- Sasvim je prirodno, jer su i roditelji ljudi od krvi i mesa, da se nekada iznerviramo i povisimo ton. A i nije baš moguće u svakoj situaciji objasniti, posebno malom detetu, da nešto ne sme. Nekada ste kao roditelj prinuđeni na blagu ćušku. I sve su to lepo osmislile institucije, ali sam sigurna da većina normalnih roditelja bolje od bilo koga drugog zna kakvo je njihovo dete i šta bi trebalo da urade u nekim situacijama, na šta i kako dete reaguje - kaže Jovana.

Ona ističe da tu ne misli na ekstremne slučajeve zlostavljanja dece, ali da je sve što se priča o završenom prednacrtu izmena i dopuna Porodičnog zakona zbunjuje, jer joj se čini da će moći da bude mnogo zloupotreba.

- Po ovome što se piše i priča u javnosti čak i čvrga podleže tome da bi roditelj trebalo da ide na prevaspitanje da bi znao da vaspitava dete. Čini mi se, ipak da je to malo preterano. Ako je neko stvarno hteo da zaštiti zlostavljanu decu, fokus je trebalo da bude na takvim porodicama - smatra ova mama.

Psiholog Brankica Šaljić-Milenković ocenjuje za Telegraf da je završeni prednacrt izmena i dopuna Porodičnog zakona po kome se predviđa potpuna zabrana kažnjavanja dece nejasan u mnogim segmentima.

Po tekstu prednacrta, kao mera zaštita od nasilja u porodici, počinioci nasilja uključivaće se u psihosocijalni tretman ili specijalizovani program, pa će sa roditeljima raditi posebno obučeni timovi za to.

Psiholog: Pravimo robote od dece i roditelja 

- Prvo postoji nejasnoća ko će i kako određivati koji roditelj je napravio prestup, odnosno preterao sa kažnjavanjem deteta - kaže za Telegraf psiholog Šaljić-Milenković.

- Da li to znači da vi dete koje ima dve, tri godine treba da pustite da se samopovredi i izloži opasnosti, jer ne smete da ga lupnete ako pođe da stavi prst u šteker, a nije dovoljno veliko da razume šta mu govorite? Ćuškom ga neće ubiti, a ni psihički oštetiti trajno, a i te kako će ugroziti život ako gurne prst u šteker.

Ona ističe da ista pravila u vaspitanju ne mogu da se primenjuju kod dece u svim uzrastima.

- Naravno da nije ni normalno, ni prirodno, pa čak ni čvrgu udariti detetu koje ima osam i više godina. U tom uzrastu u vaspitanju ćete primenjivati princip nagrade i kazne. Roditelj koji poseže za fizičkim kažnjavanjem starije dece na taj način ne pokazuje ništa drugo nego svoju nemoć - navodi psiholog.

Međutim, ona ističe da će biti zanimljivo videti kako će biti organizovani po prednacrtu najavljeni centri u kojima će roditelji učiti vaspitanje "bez ruku", prutića  i svih onih rekvizita koji su korišćeni za disciplinovanje.

- Ko će procenjivati koji roditelji bi trebalo da idu na edukaciju o vaspitanju, kako i kada? Imaćete najverovatnije situaciju da oni roditelji koji se inače preispituju i bave roditeljstvom traže savete i u tim centrima zato što su povisili ton na dete, a da oni nasilni ostaju po strani i nastavljaju sa primenom raznih metoda fizičkog kažnjavanja. Za takve nasilne zaduženi su centri za socijalni rad, a i oni im teško ulaze u trag - objašnjava sagovornica Telegrafa.

Psiholog podseća da u praksi ništa nije tako jednostavno kako se u teoriji čini.

- U zakonu sve mora da bude jasno precizirano, da se ne ostavlja prostor za nagađanje. Postoji, naravno, i mogućnost da dete može da prijavi roditelja za fizičko nasilje, a u nekim situacijama to bi trebalo uzimati s rezervom - upozorava Šaljić - Milenković.

Prema njenom mišljenju, ovde se otvara još jedan ozbiljan problem "igre moći".

- Dete dobija moć nad roditeljima i na neki način se zamenjuju uloge, što dugoročno može da ima ozbiljne posledice. Ovakvim pristupom pravimo robote i od roditelja i od dece i svaku agresiju smatramo negativnom, a to baš i nije uvek tako - objasnila je psiholog.

Povratak roditelja u školsku klupu

Ona dodatno komplikovanim ocenjuje to što na ovaj način ne pripremamo decu za život.

- Deca će kroz život biti izložena situacijama kada će neko vikati na njih, pokazati agresiju, a oni neće moći s tim da se snađu. Naravno, da ne podržavam i osuđujem to da roditelj uzme štap i premlati dete od 14 godina, ali opet strahujem da baš takvog roditelja neće "kačiti" ove izmene, jer ne vidim mehanizme u prednacrtu kako će se baš ti koji bi trebalo slati u centre za učenje vaspitanja - istakla je Šaljić - Milenković.

Ostaje, za sada, nedoumica da li će nasilne mame i tate prijavljivati deca ili komšije i kako će se do roditelja označenih da su nasilni prema svom potomstvu dolaziti.

- Roditelji koji telesno i fizički kažnjavaju decu nisu oni koji se preispituju da li greše u vaspitanju. Takvih slučajeva ima, ali ne mogu se izjednačiti dete koje je dobilo "vaspitnu" čvrgu i ono koje ozbiljno pretuče otac ili majka. Na detetu koje je pretučeno vide se posledice nasilja i tu bi i bez ovih stvari o kojima govorimo i koje su aktuelne u ovim promenama Porodičnog zakona, trebalo da reaguju centri za socijalni rad - objašnjava psiholog.

Ona zaključuje da je važna edukacija budućih roditelja o vaspitanju, jer će s obzirom na naš mentalitet i podneblje biti potrebne godine i smena nekoliko generacija da bi principi u vaspitanju koje predviđa akutelni prednacrt zakona bili primenjeni.

(Telegraf.rs)