Bil i Ester Ilniski proveli su gotovo sedam decenija zajedno kao hrišćanski službenici i misionari. Boravili su na Karibima i Bliskom Istoku, pre nego što su 40 godina propovedali na Floridi.
Biti jedno bez drugog za njih je izgledalo nezamislivo. Dopunjavali su se.
- Kada su ovog meseca umrli od kovida u bolnici u okrugu Palm Bič, to je možda bio skriveni blagoslov - rekla je njihova kćerka Sara Milevski, iako je to za nju bio težak dvostruki gubitak.
Njen otac imao je 88 godina, a majka 92. Njihova 67. godišnjica venčanja bila bi ovog vikenda.
- Dirljivo osećanje je znati da su otišli zajedno - rekla je Milevska i dodala da joj roditelji mnogo nedostaju.
Bil Ilniski je odrastao u Detroitu, odlučivši sa 16 godina da svoj život posveti Bogu. Propovedao je u obližnjim crkvama i bio mu je potreban pijanista. Prijatelji su predložili Ester Šabaz - tako je počela njihova ljubav.
- Kada ju je zaprosio, rekao je da joj ne može obećati bogatstvo, ali joj je obećao ispunjen život pun avanture - navela je neuteška kćerka koju su usvojili kada je imala dve godine.
I zaista je bilo tako, živeli su jednu veliku avanturu. Nakon godišnjice venčanja preselili su se na Jamajku zaljubivši se u ostrvo. Tamo su ostali deceniju kako bi vodili crkvu u zalivu Montego. Odatle ih dužnost zove 1969. godine u Liban.
Ali 1975. tamo je izbio građanski rat između hrišćanske i muslimanske frakcije, a Bejrut, glavni grad te države, postao je ratište. Dva puta su bombe eksplodirale ispred njihovog stana - prva je oborila Saru iz kreveta, druga je srušila njenog oca na zemlju.
- Mama je mislila da je mrtav, celu noć smo se skrivale u kupatilu da bi nas ujutru dočekali rafali koji su pogodili sve stanove osim našeg. Pripisali smo to molitvi - priseća se Sara.
Pobegli su 1976. godine, kada su američki marinci evakuisali Amerikance, uhvativši poslednji avion.
Ubrzo nakon njihovog povratka u Sjedinjene Države, Bil Ilniski postao je pastor u hramu Kalvarije u Palm Biču. Njegova supruga osnovala je Esther Network International, čiji je cilj bio da nauči decu da se mole.
Bil Ilniski povukao se pre tri godine i iako je bio fizički zdrav, imao je demenciju. Njegova supruga je i dalje vodila svoju molitvenu mrežu putem Zoom-a.
Kada se proglašena pandemija korona virusa, par je preduzeo mere predostrožnosti. Ester je ostala kod kuće, a Bil je povremeno izlazio.
Sara i njen suprug posetili su njene roditelje u februaru, na majčin rođendan. Nekoliko dana kasnije, Ester je pozlilo. I njoj i Bilu dijagnostikovan je virus korona, zbog čega su hospitalizovani 27. februara.
Bili su u istoj bolničkoj sobi. Iako su prognoze bile dobre, bolest ih je na kraju ipak pobedila.
Sara se oprostila sa njima kroz prozor, s natpisom "Volim te". Izgledali su kao kad su spavali, njen otac je ležao na desnoj strani, a majka okrenuta prema njemu. Klimnuo bi glavom dok je kćerka pričala; njena mama je pokušala da govori, ali nije mogla.
U 10:15 sati 1. marta umrla je Ester Ilniski. Petnaest minuta kasnije za njom je "krenuo" i njen suprug.
- Bili su uvek zajedno, tako su i otišli - rekla je Milevska.
(Telegraf.rs)
Video: Održan filmski festival na Mokroj Gori: Kustendorf okupio umetnike
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Boki
Lijep tekst bez obzira na tuzan kraj. Dokaz da ljubav postoji.
Podelite komentar