Postporođajna depresija i dalje tabu: Psiholog otkriva koji su simptomi i kad je vreme za stručnjaka
U poslednje dve nedelje javnost u Srbiji duboko je potresla vest o smrti dve mlade mame. Snežana čije je utopljeno telo pronađeno posle čak mesec dana potrage, bila je majka sedmomesečne bebe. Ana čije je telo, posle jednog dana potrage, juče pronađeno obešeno, bila je mama dvoipogodišnjeg deteta i jedne bebe.
Ono što preovladava je tuga i pitanje zašto, ali ni Snežana ni Ana, kao ni mnoge druge mame više nisu tu da bi dale odgovor.
Šta je to što ženu u trenutku, koji se smatra najradosnijem u životu, navede da sve prekine na najbolniji mogući način? Kao jedan od mogućih razloga jeste veoma česta pojava, ali i pojava o kojoj se ne govori u dovoljnoj meri.
Postporođajna depresija je obimna tema da bi stala u jedan tekst, ali je potrebno o njoj govoriti i ukazati na njenu pojavu.
Šta su simptomi, na koji način možemo da pomognemo i sebi ali i drugima i zašto je ova tema tabu u Srbiji pitali smo stručnjaka i nekoga ko se sa ovom temom sreće svakodnevno Sanju Tikvicki, mastera psihologa.
Naša sagovornica je pre svega ukazala na koje načine se postporođajna depresija manifestuje i kada je vreme da se obratite za stručnu pomoć.
- Ako se žena povlači, zatvorena je, često plače i menja raspoloženja, gubi interesovanja za brigu o detetu - jedan je od pokazatelja za mogućnost postporođajne depresije kaže Tikvicki i dodaje:
Iz subjektivne percepcije, žena u ovom stanju se oseća bezvoljno, preopterećeno, premoreno, kao da gubi sve konce iz ruku, da ne može ništa da kontroliše...Oseća se zbunjeno, zaglavljeno i vrlo često se oseća nesigurno u svoje sposobnosti. Ima lični utisak da joj ništa ne ide od ruke, da nije dobra majka, jer beba non stop plače, možda ne može da doji itd.
Kako dalje objašnjava česti simptomi koje pogađaju žene jesu bezvoljnost, osećaj zarobljenosti, lični osećaj neadekvatnosti (oko brige deteta i snalaženja u celoj situaciji), usamljenost (osećaj da vas niko ne razume dovodi do osećaja usamljenosti), povlačenje u sebe, gubitak apetita, anksioznos, stalne misli o srmri i samoubistvu, i misli o povređivanju bebe.
Šta je postporođajna tuga, a šta depresija?
Strah i razdražljivost su osećanja koja prate većinu mama, ipak ne treba sve posmatrati kao postporođajnu depresiju, te nam stručnjak za ovu oblast ukazuje i na pojavu tzv. "baby blues-a".
- Ukoliko navedeni simptomi traju neki duži period, duže od dve nedelje do mesec dana, onda se radi o postporođajnoj depresiji. U suprotnom, ukoliko simptomi samostalno prođu nakon dve nedelje do mesec dana, u pitanju je period postporođajne tuge poznat drugačije kao i "baby blues" - kaže Tikvicki i naglašava da se i ovakvo stanje, ukoliko traje duže od mesec dana posmatra kao postporođajna depresija.
Kako nam ukazuje, pogrešno je mišljenje da ovakvo stanje može da pogodi samo žene koje su se prvi put ostvarile kao majke i ukazuje da postoje različiti primeri gde su žene iskusile one najteže slučajeve PPD posle druge ili čak treće trudnoće.
Šta su najčešći uzroci?
Iako veoma uznapredovala, nauka i dalje nema potpun odogovr na pitanje šta dovodi do ovakvih stanja. Tikvicki kaže da mnoga istaživanja u vezu dovode hormonalni disbalans žene nakon porođaja sa javljanjem simptoma depresije.
- Mada i psihološko stanje majke pre i u toku trudnoće, kao i loša psihosocijalna podrška takođe utiču na potencijalno javljanje simptoma depresije - kaže ona u razgovoru za naš portal.
Posledice, kao što i mnogi primeri svedoče, mogu biti kobne. Ipak spektar je veliki pa se može manifestovati kroz narušavanje partnerskih odnosa, nerazumevanja, nagle reakcije, povlačenje što u krajnjoj liniiji može dovesti i do razvoda.
Postporođajna depresija može veoma da utiče i na bebu, gubljenje bliskosti između nje i majke.
- Od načina kako se majka veže za dete, odnosno kako majka veže dete za sebe, dete će stvarati svoju sliku stvarnosti - kaže Tikvicki i podseća na najgori ishod ovog stanja:
- I na kraju, posledice mogu biti kobne za život majke i/ili bebe, ukoliko se ovakvo stanje ne prepozna na vreme ili mu se ne posveti dovoljno pažnje.
Kako da da pomognemo osobi sa simptomima postporođajne depresije?
Prema savetu stručnjaka, prvi korak jeste obratiti se nekome od poverenja, a ono na šta Tikvicki posebno ukazuje je slušanje sa potpunim odsustvom osude i naravno pomoć stručnjaka.
- Kada neko sa strane, iz bliske sredine prepozna simptome žene koja se nedavno porodila da podsećaju na simptome depresije, najpre trebaju da porazgovaraju sa ženom, da joj pruže podršku - savetuje psiholog i napominje da je podrška nešto što je od presudnog značaja.
- Dalje savetujem razgovor, otvoren, bez predrasuda i naravno ako je potrebno predložiti joj stručnu pomoć. Ovakve žene najpre žele da čuju da one nisu jedine, da nisu lude i da im ima pomoći. U nekim situacijama žene to vrlo vešto kriju, zato sredina mora dobro da je povezana sa njom, da na neki način oseti da se nešto drugačije dešava - kaže ona.
Depresija - i dalje tabu tema
Pored toga da neko ne preozna da je u problemu i da je vreme da potraži pomoć, veoma čest razlog zbog čega neko ne potraži pomoć je to što je depresija na našem području i dalje tabu tema, a da se o postporođajnoj depresiji skoro uopšte ne priča.
- Žene su u tom periodu koji se očekuje da je najlepši, pa ih osećaj krivice i strah od osude koči od traženja pomoći. To je jedan začaran krug koji samo pothranjuje simptome depresije: prvo imamo očekivanje od sredine i samog sebe da budeš presrećan, izostanak ovakvog osećanja sreće dovodi do pojave krivice koja dalje jača osećaj nedovoljnosti, neadekvatnosti i gubitak smisla života, a sve ovo pojačava simptome depresije - zaključuje Tikvicki.
(Telegraf.rs)
Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ann
Posle prvog porodjaja osecala sam se uzasno nespremno, zbunjeno, uplaseno. Treba se oporaviti a i ujedno brinuti o bebi.Mislim da edukacija pre porodjaja može puno pomoci buducim mamama.
Podelite komentar
Ana
U toku trudnoce dr mi je prepisao tablete da bi se plod lepo razvio ,da bi beba bila zasticena.Nakon par nedelja izgubila sam apetit,nisam mogla bas nista da jedem ...nisam mogla hranu da progutam ...nisam mogla da podnesem vodu,voce..najgore od svega ja koja sam vrlo pozitivna i vedra osoba pala sam u neko crnilo,imala sam svakodnevno misli o nekim nesrecama..o smrti. Tad bih rekla sebi :"Hajde misli pozitivno,sta ti je,to nisi ti.." ali verujte to je nesto jace od vas i tako bi se olako prepustili tim ruznim mislima samo da nemate taj gram snage ..Dr bi rekao samo ,izdrzi jos malo..jos malo..Kad je prekunuta terapija meni je svanulo..mogla sam da pijem vodu i da pomalo jedem..depresivne misli su nestale . I najgore za trudnicu je kad joj kazu to je normalno,drugo stanje..izdrzi..a neshvataju da te to polako ubija..mislis se zasto ja nisam kao i druge trudnice srecna...gde je taj žar ta energija pa cekas dete, treba da se radujes.Zelim reci da dr-i obrate paznju kad im se trudnice zale da ne mogu da podnesu terapiju ili da imajju drugi problem.. da ne odradjuju rutinski svoj posao vec da ih saslusaju vrlo ozbiljno. Depresija se ne javlja posle porodjaja ,oma je vec usla u zivot svake trudnice sa takvim problemom jos na pocetku trudnoce.I ako se tad ne pomogne samo ce ojacati i nazalost unistiti jedan mlad život.
Podelite komentar
Ja
Dokle god nam je zdravstvo ovoliko trulo i korumpirano i dokle god imamo ovakve ministre koji ništa ne rade na poboljšanju zdravstvene nege, sve su prazne priče
Podelite komentar