Deca i džeparac: Psiholog otkriva zašto je važno da se roditelji ponašaju kao bankari

Foto: Shutterstock

Davanje džeparca deci može biti pravi izazov za roditelje. Mnogi se pitaju kad bi trebalo da uvedu prvi džeparac, koja suma je prikladna i kako naučiti dete racionalnom odnosu prema finansijama.

Preporučujemo

Pitanja je mnogo, a kako pronaći "zlatnu" sredinu kada je reč o deci i njihovom poimanju novca, za Telegraf govori psiholog Nikolina Milosavljević.

- Najbolji period za uvođenje džeparca je između 6. i 7. godine, kada deca krenu u školu i počnu da uče prve matematičke operacije. Bilo bi poželjno izdvojiti određenu sumu na nedeljnom nivou. To ne treba da bude velika cifra, a kolika će biti umnogome zavisi od mogućnosti roditelja - kaže psiholog Milosavljević.

Kad je u pitanju visina džeparca, on, navodi naša sagovornica, na dnevnom nivou može varirati od 50 dinara pa do 200 dinara:

- Ovde treba uzeti u obzir da li su zadovoljene sve primarne detetove potrebe, uzimajući u obzir da li dete u školi ima hranu.

Foto: Shutterstock

Psiholog podseća da u periodu između 6. i 7. godine deca počinju da spoznaju povezanost između uzroka i posledice; tada je pravo vreme i da počnu sami da raspolažu minimalnom svotom novca.

- Suštinski, deca počinju da vrednuju novac onda kada nauče da štede i kada ga prikupe i ulože u nešto što je njima od značaja, bilo da je to igračka ili mobilni telefon - objašnjava Milosavljević.

Pravo i privilegija

Budući da, nažalost, živimo u vremenu statusnih simbola, deca često žele skupocene stvari. Pitamo psihologa da li u tom slučaju roditelji treba da prate "trend" i da mu se povinuju.

- Roditelji često greše, jer ne prave razliku šta je privilegija, a šta je pravo deteta. Privilegija je imati i markiranu garderobu i skupoceniji mobilni, a pravo su elementarne stvari, poput garderobe i mobilnog uređaja sa kog sada može da prati nastavu. Sve ostale skupocene stvari spadaju u privilegiju - ističe sagovornica Telegrafa.

Međutim, često roditelji ni sami nisu sigurni šta je dečje pravo a šta spada u privilegiju, pa taj model prenose i na decu. Psiholog Milosavljević upozorava da najveći problemi nastaju kada dete počne da smatra pravom ono što je, zapravo, privilegija.

- Deca često ne dobijaju dodatna objašnjenja od roditelja, te stoga dolazi do zabune. Često dajem roditeljima savet da se doslovno ponašaju kao banka. Ako su roditelji postigli sa detetom dogovor o određenoj sumi novca na nedeljnom nivou, a dete želi veću sumu u nekom trenutku, tu sumu treba odbiti od narednog džeparca - savetuje psiholog.

Foto: Profimedia/Alamy

Posmatrajući sa razvojnog aspekta, džeparac za decu znači samostalnost. To im omogućava da sami donose odluke i razviju osećaj vrednosti materijalnog. Ovo ujedno doprinosi i samopouzdanju deteta, ali je važno poštovati dinamiku davanja novca i dogovora.

Sagovornica Telegrafa predlaže i način kako naučiti dete da upravlja novcem:

- Važno je unapred definisati kolika će biti visina džeparca. Detetu možemo dati i više, ali tada ono mora biti svesno da je dodatna suma data na "kredit". Poželjno je i davati sugestije za štednju na primerima;  ako dete želi nešto da kupi, na nedeljnom nivou može izdvajati određenu sumu kako bi priuštilo sebi određeni predmet.

Statusni simboli

A šta kad deca odrastu i požele da nose skupu garderobu, da imaju najnoviji model mobilnog telefona, "brdo" patika? Psiholog Milosavljević podseća da je sa tinejdžerima veoma važno pričati o pojmu vrednosti, jer oni ponekad imaju potrebe za statusnim simbolima.

- Važno je postavljati im pitanja koja će ih navesti na razmišljanje o vrednostima, nikako kroz kritiku ili nipodaštavanje. Ne treba prezentovati njihovu potrebu kao nešto bespotrebno ili glupo, ali kroz postavljanje pitanja možemo ih navesti na razmišljanje zbog čega im je skupocena stvar važna i šta će njome postići - objašnjava psiholog.

Kada deca uđu u pubertet i požele materijalne stvari kakve imaju neki njihovi vršnjaci, roditelji moraju da razgovaraju sa njima i da im predoče druge mogućnosti koje će im dati satisfakciju.

- Deca ne bi trebalo da žive u iluziji da će im satisfakcija doći prikupljanjem materijalnih stvari - zaključuje psiholog Milosavljević.

(Telegraf.rs)