"Moja beba je vegan 7 meseci, muž me tera da joj dajem meso, a ja neću": Mama podigla buru na mreži

Ilustracija; foto Pixabay.com

Trendovi u ishrani oduvek su izazivali kontroverze, posebno kad je reč o deci koja ne mogu samostalno da odluče kako će se hraniti.

Preporučujemo

Jedna mama izazvala je juče „revoluciju“ na društvenim mrežama zbog objave da njen suprug ne prihvata da im sedmomesečna beba bude vegan.

Objava datira iz avgusta prošle godine, a u njoj mama traži savet kako da izbegne da bebi daje meso, a da u isto vreme „izbije“ i suprugu i pedijatru adut iz ruke.

Njenu objavu prenosimo u celosti.

Printskrin: Facebook

- Dobar dan. Imam bebu od sedam meseci. Veganče je od rođenja, uvodim joj sad kašice. Radili smo pre neki dan krvnu sliku... Hemoglobin joj je 113, doktor kaže da je ok i da nije za uvođenje preparata gvožđa, ali da moramo hranom da izbalansiramo. Pedijatar je uporan da to mora mesom da se rešava.

Moj muž nije vegan, on jede sve. Potpao je pod uticaj pedijatra i pritiska me da joj dajem meso. Razumljivo je zašto tako reaguje, jer samo želi da nam dete bude zdravo, a nije dovoljno informisan. Ali je tvrdoglav i neće da sluša šta mu pričam, slepo sluša lekara. A pre toga bio je za to da nam dete bude veganče.

Juče sam bila prisiljena da joj dam kašicu koju oni misle da treba, da bih izbegla rat u kući. Beba je ne voli, ali jede sve što joj dam. Veruje mi, a ja sam je izneverila. Treba mi savet kako tako maloj bebi koja još ne sme sve da jede da rešim problem nižeg hemoglobina, a da ne jede meso.

Pedijatar je za to da sad mora da se uvede meso makar jednom nedeljno, a da za mesec dana ponovimo krvnu sliku, pa ako sve bude u redu, onda da bude vegetarijanče. Za veganstvo baš i nije.

Očajna sam. Teško mi je. Čak mi pada na pamet da joj dam par puta pa da kažem da sam primetila da joj smeta, da je alergična...Da nema stolicu od kad sam joj uvela ili da ima proliv...Da bilo šta složim kao priču da makar ne jede meso. A po mogućstvu ništa životinjsko. Imate li neki savet kako da se izborim sa ograničenim osobama? - pitala je majka.

Njen post izazvao je žestoke reakcije na društvenim mrežama.

- Čime je dojila bebu - bademovim mlekom? I ko će da joj kaže da joj beba nije veganče već 7 meseci? – samo su neki od komentara.

Danijela Pantić: "Ni sin ni ja ne jedemo meso"

Voditeljka Danijela Pantić nedavno je za "Ženu" pričala o svom iskustvu. Ona je vegetarijanka od 2005. godine. Ni tokom trudnoće nije jela meso i mlečne proizvode, a i njen sin Ignjat (7) gotovo da je od samog rođenja na biljnoj ishrani.

Od životinjskih namirnica Ignjat jede samo med. U početku mu je davala mleko i jaja, ali je zbog alergija i atopijskog dermatitisa koji su se javili, po preporuci lekara, izbacila ovu hranu i problem su rešili.

- Dosta sam istraživala o tome, slušala iskustva majki – ispričala je Danijela. - Imala sam odlične rezultate u drugom stanju, krvna slika je bila sjajna. Kroz informisanje i istraživanje, shvatila sam da je to najbolji način ishrane za ljude. I onda sam odlučila da se tako hrani i moje dete.

Printskrin/Instagram/danijelapantic.official

Voditeljka dodaje da je njen sin veoma aktivan, odlično raste, boljeg je zdravlja u odnosu na drugu decu, ređe se razboljeva, ređe ima visoku temperaturu, koja, i kada se javi, brzo prođe.

- Kada je bio u predškolskom uzrastu, nije izostao iz vrtića nijedan dan, za razliku od većine dece - kaže Danijela.

Reč pedijatra: Ishrana mora da bude raznovrsna

Pedijatar Saša Milićević ne deli njeno mišljenje.

- Sva ispitivanja koja su do sada rađena pokazala su da nije poželjno da se deca hrane kao vegetarijanci – kaže dr Milićević. - Posebno to važi za decu najmlađeg uzrasta i naročito se to odnosi na vegetarijansku ishranu bez jaja i što je još gore, bez ribe. U ovim namirnicama nalaze se proteini koji se teško mogu nadomestiti iz biljne ishrane.

Prema njegovim rečima, postoje razni proteinski preparati koji mogu da se daju deci, ali to apsolutno nije preporučlljivo.

Foto: Pixabay

- Ne samo da razvoj deteta može da bude usporen, već i njegov imunološki sistem može da bude malo drugačiji, malo slabiji – tvrdi dr Milićević.

- To nisu neke drastične razlike, ali je sigurno da su za normalan rast i razvoj deteta potrebne aminokiseline koje se nalaze isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Organizam je tako napravljen i adaptiran da i bez tih kiselina može da funkcioniše. Ali ako mu uskratimo nešto što mu pripada, može da dođe do zaostatka. Ishrana mora da bude raznovrsna i mora da sadrži sve namirnice; dovoljno je da jedne komponenta izostane i da se to odrazi na razvoj i na funkcionisanje dečjeg organizma.

Nutricionista: Vitamin b12 nalazi se samo u životinjskim proizvodima

Nutricionista-dijetetičar Jovana Srejić- Ferluga smatra da bi roditelj koji odluči da njegovo dete bude vegetarijanac morao da ima dobro planiran režim ishrane.

- Vegetarijanska ishrana smatra se veoma zdravom, jer se njome unosi manje holesterola i manje zasićenih masnih kiselina, a više povrća i voća – kaže nutricionista.

- Deca na dobro izbalansiranoj vegetarijanskoj ishrani ređe su gojazna. Ipak, teško je generalizovati, jer nemamo dovoljno informacija o nečijem načinu ishrane, samo na osnovu toga što znamo koje grupe namirnica konzumira ili ne konzumira. Izuzetno je važno koje tačno namirnice bira iz svake od grupa. Na primer, i vegetarijanci i osobe na standardnoj ishrani konzumiraju ugljene hidrate. Velika je razlika da li konzumiraju proizvode od belog brašna ili prizvode od celih zrna žitarica.

Foto: Pixabay

Srejić – Ferluga dodaje da u vegetarijanskoj ishrani često mogu da izostanu hranljivi sastojci. U te nutrijente spada vitamin B12, koji ima važnu ulogu u rastu ćelija, a nalazi se samo u životinjskim proizvodima, uključujući mlečne proizvode i jaja.

Šta kažu strani pedijatri?

Pedijatri iz inostranstva su protiv veganske ishrane kod dece. Oni smatraju da će beba teško dobiti pravu količinu nutrijenata, čak i kada joj ishrama nije ograničena.

- Ni u razvijenim zemljama, većina dece ne unosi dovoljno vitamima i minerala i postoje dokazi da je razlog za to delom veganska ishrana. Bebama treba mnogo nutrijenata. Samo u prvih 12 meseci života, one utrostruče svoju težinu. Tek razvijaju organe, kosti i kožu i njihove potrebe potpuno su drugačije od potreba odraslog čoveka – podsećaju pedijatri na sajtu theconversation.com

Dalje navode da zdravom odraslom čoveku treba manje masti i više vlakana:

- Za bebe to uopšte ne važi. U prvih šest meseci, bebe sve nutrijente dobiju iz majčinog mleka ili formule. Međutim, nakon perioda dojenja, deci treba visoko kvalitetna ishrana, iz kvalitetnih izvor proteina i masti, uz dodatak povrća, voća i žitarica, ali bez mnogo vlakana jer su vlakna zasitna, a ne daju mnogo nutrijenata. Ishrana deteta treba da bude što raznovrsnija, tako je manja šansa da će joj nešto od nutrijenata nedostajati.

Kakav je vaš stav o veganskoj ishrani kod beba i dece? Podelite sa nama kroz komentare.

(Telegraf.rs)