Za kratko vreme stradalo je 6 mladih: Psiholog otkriva kako da prepoznate da dete želi da se ubije

Ilustracija; Foto: Shutterstock

Poslednjih nedelja na stupcima crne hronike sve je više tragičnih vesti o deci na pragu puberteta, ali i adolescentima koji su digli ruku na sebe.

Preporučujemo

Devojka (17) iz okolone Varvarina izgubila je život pošto je skočila sa Dečjeg odeljenja zgrade Opšte bolnice u Kruševcu. Lekari su uložili nadljudske napore da je spasu, ali su povrede koje je zadobila bile izuzetno teške.

Maturant D. I. (18) iz okoline Požege obesio se o kredenac u kući. Nesrećna majka koja je po povratku sa posla videla ovaj stravični prizor odmah je pozvala lekare, ali njenom detetu, nažalost, nije bilo spasa.

Tinejdžer M.J. (17) oduzeo je sebi život vešanjem u šupi porodične kuće u Varvarinu.

Tinejdžer Dragan D. (15) izvršio je samoubistvo skokom u Tamiš. Ostavio je oproštajno pismo, a najboljoj drugarici pre strašnog čina rekao je kako je njegov život izgubio smisao.

Krajem prošlog meseca devetogodišnji dečak pronađen je obešen u svojoj sobi u Rakovici. Ova tragedija najverovatnije je posledica učešća dečaka u TikTok izazovu, zbog kog je stradala i desetogodišnja devojčica iz Italije. Tragedije su svakako nemerljive, tim pre što se radi o mlađoj deci koja nemaju kapacitet da procene rizik i posledice koje on može da izazove.

Pod još nerazjašnjenim okolnostima u Nišu je nastradao Jovan Veselinović (18).

Šta nagoni mlade koji su na pragu života da dignu ruku na sebe i mogu li roditelji da prepoznaju trenutak kada se kod njihovog deteta jave suicidalne misli razgovarali smo sa psihologom Brankicom Šaljić – Milenković.

Uzrok može da bude bilo koja psihička kriza

- Dečija samoubistva jesu retkost, ali se nažalost dešavaju, i to češće kod dečaka nego kod devojčica – kaže za Telegraf psiholog Brankica Šaljić - Milenković.

- Uzroci mogu biti različiti, od depresije, preko šizofrenije, do porodičnih problema, bolesti, nemaštine, suicidalnih članova porodice, narušenih socijalnih odnosa, zlostavljanja, zanemarivanja, straha... Generalno, bilo koja psihička kriza može da bude uzrok. Naravno, što je osoba mlađa, to je njeno zaključivanje o aktuelnim dešavanjima, koja god dešavanja da su u pitanju, siromašnije, odnosno ograničenije.

Prema njenim rečima, deca i adolescenti češće doživljavaju dešavanja oko sebe na dramatičniji način nego zrele, odrasle osobe. Stoga su zaključci koje donose i značenja koja pridaju dešavanjima neretko pogrešna.

Kad bi trebalo zatražiti pomoć stručnjaka

- Roditeljima je znak za oprez zapravo bilo koja promena ponašanja kod deteta – ističe sagovornica Telegrafa. - Promene u obrascu spavanja, hranjenja, druženja, izolacije, tuga, očaj, strah, pojava nekih ideja koje zvuče čudno ili zastrašujuće. Nikada se ne sme zanemariti bilo kakvo spominjanje samoubistva i pripisati to periodu u kom je dete, nego shvatiti ozbiljno i posavetovati se sa psihologom i/ili dečijim psihijatrom.

Psiholog Šaljić – Milenković ističe da što je dete mlađe, to je njegovo poimanje posledica, odnosno konačnosti nakon nekog čina lošije procenjeno.

- Roditelji ostanu skrhani kada shvate da je, recimo, uzrok detetovog izbora da sebi oduzme život nešto što se moglo rešiti - neka socijalna situacija, porodična situacija, nešto što nisu znali iz milion i jednog razloga. Najlakše je osuditi, a najteže razumeti – zaključuje psiholog.

Ukoliko vam je potrebna pomoć stručnjaka, možete je dobiti

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 011/7777-000

Nacionalna linija za psihosocijalnu pomoć tokom epidemije 0800-309-309

SOS linija eCentra Srce 0800 300 303 dostupna je svakodnevno od 14 do 23 sata

(Telegraf.rs)