Naučnici još ne veruju u priču o ruskoj majci koja je rodila 69 dece: Ugostila ih Katarina Velika

Foto: Public domain

Fjodor Vasiljev rođen je 1707. godine u porodici kmetova na oko 320 kilometara od Moskve. Priča o njegovoj porodici šokirala je tadašnju rusku i britansku javnost, međutim mnogi naučnici danas osporavaju istinitost te priče.

Preporučujemo

Fjodor je detinjstvo proveo u selu Vedenie, nedaleko od manastira, a kasnije je premešten u red "državnih kmetova" (onih koji su se bavili državnim dužnostima), te se nastanio na farmi Kufrino.

Kada je imao 18 godina, Vasiljev se oženio po prvi put. Ime prve žene nije poznato, ali istoričari tvrde da se zvala ili Valentina ili Fedora. Zajedno su živeli 40 godina, a od 1725. do 1765. godine, Fjodorova supruga se porodila 27 puta, rodivši ukupno 69 dece.

Kako je to moguće?

Rodila je 16 parova blizanaca, 7 trojki i 4 četvorke. Ono što je neverovatno je da je samo dvoje dece umrlo, dok su ostala deca doživela odrasli uzrast.

Fjodor je 1765. godine ostao bez žene, a 58- godišnjak se oženio po drugi put. Njegova nova supruga, Ana, rodila mu je 18 dece, 6 parova blizanaca i dva puta trojke.

Vasiljevu decu usvajali su mnogi parovi koji nisu mogli da imaju svoju, a ostali su se preselili u Moskvu, gde su živeli u pokroviteljstvu države. Stručnjaci veruju da bi danas na planeti moglo biti oko 80.000 potomaka Vasiljeva, piše Russia Beyond.

Poseta carici i sticanje velike slave

Carica Katarina Velika je lično ugostila porodicu, a Vasiljev je nagrađen za demografski doprinos Ruskog carstva. U Sankt Peterburgu je tada živeo jedan trgovac iz Engleske koji svoju državu obaveštava o Vasiljevu, pa je tekst o njemu izašao u britanskoj štampi.

Naučnici su sumnjali da je Vasiljev bio "toliko plodan", iako su neki sugerisali da on možda poseduje "gen za više dece".

- To zaista zvuči kao naučna fantastika. Mislim, 69 dece? Ma, hajde - rekao je Džejms Segars, direktor odeljenja za reproduktivnu nauku i istraživanje zdravlja žena na Univerzitetu Džon Hopkins. Ovaj naučnik smatra da je, s obzirom na medicinu osamnaestog veka, to sasvim nemoguće. Po njemu, deca ne bi mogla da prežive sam porođaj, a ne detinjstvo.

Dr Džonatan Tili sa Nortistern univerziteta doveo je u pitanje brojnost višestrukih začeća zasnovanih na činjenici da je u to vreme rođenje čak i jednog deteta bio težak proces.

- Ako uzmemo u obzir samo 16 blizanaca, šokiralo bi me da je tačno - komentariše Tili.

Prema naučnicima, mnogo više dece bi verovatno umrlo pri rođenju, s obzirom na stanje medicine u 18. veku.

(Telegraf.rs)