Snimaju vršnjačko nasilje umesto da pomognu: Psiholog otkriva šta se krije iza takvog ponašanja

Ilustracija; Foto: Shutterstock

Još je čuveni psihoanalitičar Sigmund Frojd zastupao teoriju da je čovek u biti agresivno biće, te da agresiju u određenoj meri poseduje svako od nas, ali ovaj primitivni nagon nad kojim pojedninac nije u stanju da uspostavi kontrolu čini ga opasnim i socijalno neprihvatljivim.

Preporučujemo

Nema normalnog čoveka koji se nije zapitao - kuda vodi ovo društvo? Pandemija i epidemija nasilja ne jenjava, a vakcinu protiv ove "zaraze" teško da svi naučnici sveta mogu da naprave, "virus" se ne može izolovati, ali reakcije postaju lančane i kontinuirane.

Danas je region potresla vest o trinaestogodišnjem dečaku iz Bara koji je brutalno pretučen od strane svog vršnjaka dok su drugi navijali i snimali.

Zašto tinejdžeri imaju potrebu da snimaju vršnjačko nasilje umesto da odbrane druga ili drugaricu koji su na meti nasilnika za Telegraf komentariše psiholog Aleksandra Janković.

- Kad govorimo o vršnjačkom nasilju, očigledno je da se pomerio prag tolerancije, tako da ono što bi ranije izazvalo zaprepašćenje ili reakciju, sada prolazi bez propratnih komentara - kaže Aleksandra za Telegraf.

Zašto okruženje ćuti?

Budući da je bilo toliko slučajeva vršnjačkog nasilja, Janković primećuje da su mladi ljudi postali zasuti, a nažalost i vođeni takvim primerima u kojima su akteri prolazili i nekažnjeno i bez osude:

- U ovakvim slučajevima uglavnom imamo grupu, "čopor" koji će da rastrgne pojedinca. U isto vreme javlja se i odsustvo reakcije od okruženja, što može da bude rezultat straha.

Prema njenim rečima, očevici koji imaju snimak ili tvorci tog video zapisa ne žele da budu direktni učesnici nasilja, ali  pretenduju da budu deo te grupacije. Oni, kaže Janković, smatraju da su sebi dali na važnosti time što su prvi pustili u etar takav događaj i na neki način, time stekli popularnost.

- Mi, kao ljudska bića, imamo dat kapacitet za empatiju i saosećanje, ali ako se ta dimenzija ne razvija i ako se dete vaspitava na narcističan i egocentričan način, ono dobija poruku od roditelja da je "centar sveta" i ovaj prirodan ljudski aspekt se gubi, jer dete tada pridaje važnost samo svojim zadovoljenjima - objašnjava psiholog i dodaje da je važno da se mladi ljudi decentriraju i razvijaju elementarno saosećanje.

"Crne zvezde"

Jankovićeva je naglasila da je veoma bitno da i porodica i škola učestvuju u razvojnom procesu, ali je istakla i da je porodica primaran i ključan faktor postavljanja zdravih temelja.

- Osnovni postulati ličnosti postavljaju se u porodici. Ako roditelji pokazuju odsustvo empatije, dete će usvojiti isti model ponašanja. Agresivnost je prisutna kod svih, a kod mladih ljudi postoje i "loše kočnice"; oni su često impulsivni, a poriv da ispolje svoju agresiju nad nekim, ujedno je i dokaz da žele da se istaknu. Neretko ovakva deca nemaju uspeha u mnogim životnim oblastima, pa će uraditi sve, da se makar i na negativan način istaknu i postanu "crne zvezde" čime stiču reputaciju "opasnog momka".

Jankovićeva smatra da se komunikacija roditelja sa decom u današnje vreme svela na "tehničku funkcionalnost". Roditelji su počeli da služe kao "bankomati", a sa decom ne razgovaraju, već mehanički odgovaraju na isto tako mehanički postavljena pitanja.

- Ipak, proces socijalizacije zahteva da agresiju naučimo da kanališemo. Ranije su se i sportske aktivnosti drugačije postavljale, s porukom da čovek može biti i snažan i moćan, ali bez kontrole ta snaga ne znači ništa - zaključila je  Aleksandra Janković.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36

(Telegraf.rs)