Najvažniji roditeljski trikovi: Kako da vaše dete izraste u stabilnu i uspešnu osobu

Foto: Pixabay

U leto 2009. godine Pol Taf je prvi put postao tata i suočio se s mukom svakog obrazovanog roditelja: „Šta bi trebalo da uradim da moj sin postane dobar, vredan, uspešan i srećan čovek?“ Mladom američkom novinaru kome je nauka fah bilo je možda lakše da potraži odgovore na ta pitanja nego nekom drugom tati. Znao je koga da pita.

Preporučujemo

Zaronio je tako u temu i izašao iz nje bogatiji za čitav niz spoznaja. Pritom, oduševljen originalnošću i optimizmom onoga što je otkrio konsultujući novu generaciju istraživača i pedagoga. Sve je to pretočio u knjigu „Tajna uspešne dece“ , u kojoj tvrdi da je za uspeh presudan karakter, a ne moć spoznavanja, a karakter se može vaspitavati.

Taf govori i o vezi između stresa preživljenog u detinjstvu i kasnijeg uspeha u životu i donosi nove uvide u to kako se mogu popraviti životi dece koja rastu u siromaštvu i opštem nasilju. Knjigu vredi pročitati celu, a mi vam poklanjamo deo iz završnog poglavlja u kojem pisac opet postaje tata.

– Danas o uspehu i neuspehu mnogo ređe razmišljam iz sopstvenog ugla, a mnogo češće iz ugla svog sina Elingtona – kaže Taf. Godine koje sam posvetio pisanju knjige poklapaju se s periodom života koji je, po mišljenju neuronaučnika, najkritičnije doba u razvoju deteta. Iskustvo u pisanju ove knjige, a iznad svega, otkrića istraživanja o nervnom sistemu duboko su se odrazilia na moje shvatanje roditeljstva.

Kad se Elington rodio, i Taf se, kao i mnogi drugi brižni roditelji zavedeni kognitivnom hipotezom zabrinuo da od njega ništa neće postati ako još u porodilište ne donese kartice za razvijanje mozga i Mocartove diskove. Ipak, radovi naučnika o mozgu uputili su ga u drugom smeru.

foto Pixabay

Tačno je, kažu oni, da je prvih nekoliko godina detinjstva od kritičnog značaja za razvoj detetovog mozga. Međutim, najznačajnije veštine koje se tada stiču ne uče se pomoću kartica.

– Nisam ja najednom prestao da se brinem hoće li Elington naučiti da čita i piše, deli i množi. Međutim, sve sam uvereniji da će ovim umećima ovladati pre ili kasnije, bez obzira na moj trud, naprosto zato što raste okružen knjigama i ima roditelje koji vole da čitaju i umeju da računaju. Ono što me više zabrinjava jesu njegove karakterne osobine – priznaje Taf. – Znam, zvuči pomalo smešno kad reč „karakter“ koristite za dete koje je jedva prohodalo. I da, znam, razvoj karaktera zavisi od raznih tajanstvenih interakcija između kulture, porodice, gena, slobodne volje i sudbine. No, po mom mišljenju, najvažnije otkriće do kojeg su neuronaučnici nove generacije došli jeste postojanje snažne veze između neurohemije detetovog mozga i psihologije odrasle osobe. Ono što počiva duboko ispod tih uzvišenih, složenih ljudskih kvaliteta koje nazivamo karakterom, pokazali su ovi naučnici, zapravo predstavlja ovozemaljsku, mehaničku interakciju raznih hemijskih supstanci u mozgu i telu dece u razvoju.

Shutterstock

Hemija, razume se, nije sudbina. Međutim, ovi naučnici su pokazali da je najpouzdaniji način da vaspitate hrabrog, znatiželjnog, ljubaznog i razboritog odraslog čoveka da se postarate da njegova hipotalamo-hipofizno-adrenalna osovina u detinjstvu funkcioniše kako treba.

A kako se to postiže? Uz mnogo tešenja i grljenja!

– Nema tu čarolije – piše Taf. – Prvo, koliko god možete, štitite dete od ozbiljnih trauma i hroničnog stresa. Potom, što je možda još važnije, pomozite detetu da uspostavi sigurnu, brižnu vezu barem sa jednim roditeljem, u idealnom slučaju sa oba.

Nije ovo čitava tajna uspeha, ali jeste njen veliki deo.

– Dok je Elington bio beba, na mene je najveći utisak ostavilo istraživanje Majkla Minija. Mada me je malo stid da priznam, često sam pomišljao na njegove pacovčiće dok sam se igrao sa sinom. Na ženke koje ližu i glade svoje mladunce, a ipak nisu helikopter-roditelji. One ne trepere nad pacovčićima. I ne ližu ih i ne glade po čitav dan. Uglavnom to čine u jednoj određenoj situaciji: kad su njihovi mladunci uznemireni. Gotovo kao da upornim ponavljanjem pokušavaju da ih nauče jednu važnu veštinu: kako da se nose sa svojim pobuđenim sistemom za stres i kako da ga vrate u stanje mirovanja – piše Taf.

Shutterstock

Slična veština bi kod beba bila smirivanje posle napada besa ili velikog straha i on se, stoga, usredsredio da pomogne Elingtonu da to nauči.

– Da se razumemo, nisam lizao sina! Nisam ga čak ni previše mazio – iskren je pisac. – Međutim, ako u ljudskom rodu postoji pandan za lizanje i glađenje malih pacova, onda bi to bilo mnogo tešenja, grljenja, razgovaranja i umirivanja. A nas dvoje, moja supruga Pola i ja, često smo to radili dok je Elington bio mali. Moja je pretpostavka da će se to što smo činili s Elingtonom dok je bio beba Odgajanje uspešne dece nije rezultat slučajnosti! Čemu dete treba da učite, a čemu ne treba otkriva knjiga „Tajna uspešne dece“, iz koje prenosimo zapanjujuća otkrića mnogo jače odraziti na njegov karakter i, sledstveno tome, na njegovu sreću i uspeh u životu nego bilo šta drugo što smo radili.

Elington polako raste i Taf, kao i mnogi drugi roditelji pre njega, sve jasnije uviđa da njemu treba još nešto osim ljubavi i zagrljaja.

– Potrebni su mu red, pravila, ograničenja; neko ko će mu reći ’ne’ – kaže Taf. – A najviše od svega potrebna mu je neka nevolja dečjih razmera, prilika da padne i da se podigne sam, bez ičije pomoći. I za mene i za Polu ovo je već teži zadatak, prirodnije nam je da ga grlimo i tešimo.Svestan sam da je to samo početak duge unutrašnje borbe, svojstvene svim roditeljima, između naše želje da pružimo detetu sve što možemo, da ga zaštitimo od svih zala i spoznaje da ga prvo moramo pustiti da padne ako želimo da uspe u životu. Ili, da budem precizniji, moramo mu pomoći da nauči da prevazilazi neuspehe.

Ova ideja – da je važno naučiti kako da se nosimo s neuspesima i kako da učimo iz njih – često se provlačila kroz knjigu, a učiteljica šaha Elizabet Spigel za to je baš stručnjak.

Foto: Shutterstock

Ona i polazi od toga da će njeni učenici često doživljavati neuspeh. Kao i svi šahisti. Otud i smatra da njen zadatak nije da ih štiti od neuspeha; ona treba da ih nauči da izvuku pouku iz svakog neuspeha, da se suoče s njim čista srca i bez uzmicanja i da shvate tačno zašto su zabrljali. A kad to nauče, uverena je da će sledećeg puta bolje postupiti.

Knjiga Pola Tafa „Tajna uspešne dece“ suštinski je posvećena jednom ambicioznom i dalekovidom naporu da se reše neke najstarije životne tajne: ko uspeva, a ko gubi; zbog čega neka deca cvetaju, a druga skreću s puta; šta ž svako od nas može preduzeti da pomogne konkretnom detetu, ili čitavoj generaciji dece, da izbegne neuspeh i krene putem uspeha.

Prevaziđena uverenja

Većina ljudi veruje da uspeh zavisi od spoznajnih sposobnosti. To je inteligencija koju mere testovi, a čine je umeća kao što su prepoznavanje slova i reči, računanje i otkrivanje obrazaca. I da ih treba razvijati što ranije.

Poslednjih nekoliko godina potpuno nov krug ekonomista, pedagoga, psihologa i neuronaučnika počeo je da obelodanjuje dokaze koji uzdrmavaju kognitivnu hipotezu. I stavljaju neke nove zadatke pred roditelje. Knjiga Pola Tafa „Tajna uspešne dece“ predstavlja ta nova otkrića.

Naučite dete,vredi

• istrajnost

• samokontrola

• elan

• socijalna inteligencija

• zahvalnost

• optimizam

• radoznalost

To su karakterne crte ključne za uspeh. U učionici i izvan nje, u detinjstvu i u životu. Njih treba negovati i razvijati i to je suština nove škole mišljenja. Ako bude široko prihvaćena, promeniće ne samo način na koji vaspitavamo decu već i na to kako uređujemo škole i razvijamo sigurnu socijalnu mrežu, kaže Taf.

Foto: Ah ljubav

Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina “Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.

Foto: Ah ljubav

(Telegraf.rs/ Ah ljubav)