Psiholog dala roditeljima zlatan savet: Evo šta nikako ne bi trebalo da radite u toku online nastave

Foto: Shutterstock

Termin "helikopter roditeljstvo" dolazi iz SAD-a i Kanade, a odnosi se na roditelje koji su sveprisutni, ometaju svojoj deci igru, brane ih od svih poželjnih i nepoželjnih frustracija i prekomerno im pomažu u školskim obavezama.

Preporučujemo

Teško je pronaći granicu između zdrave pomoći i onemogućavanju deteta u razvoju i sticanju znanja i veština, koje će mu u kasnijim godinama biti neophodne za samostalno funkcionisanje. Roditeljima nikada nije lako da donesu odluku koliko će biti strogi ili popustljivi prema svom detetu, a ni kako da održavaju balans između te dve krajnosti.

Međutim, ne zaboravimo da, zbog pandemije korona virusa, deca trenutno imaju skraćenu online nastavu. To samo po sebi postavlja nove dileme svim roditeljima, ponajviše oko toga kako da pomognu svojoj deci u učenju.

U potrazi za odgovorima redakcija "Telegraf" obratila se psihologu i psihoterapeutu Jeleni Dragičević Berat.

- Domaći zadatak dete treba da uradi samostalno. Ipak, ne zaboravimo da nisu sva deca podjednako sposobna, a naše obrazovanje je prilagođeno prosečnoj, ili čak malo natprosečnoj deci. Ukoliko neki zadaci prevazilaze trenutne kapacitete deteta, neophodno je da roditelj pomogne, i da služi kao neka vrsta kontrolora koji će sve zadatke da proveri. To će detetu predstavljati jednu vrstu sigurnosti, a svaka pohvala roditelja će dodatno da izgradi njegovo samopouzdanje. Deca koja redovno dobijaju pozitivne impulse i pohvale od roditelja, u školi će hrabrije nastupiti i češće će se samostalno javljati - objasnila je Jelena.

Ipak, neophodno je pronaći neku granicu u pomaganju. Kada roditelj pruzme na sebe sve dečje obaveze, iako to čini iz najbolje namere, time ruši njegovo samopouzdanje.

Foto: Shutterstock

- Takvo dete će imati utisak da nije sposobno da ispuni svoje obaveze, a dugoročne posledice toga mogu biti da će ta osoba i kod rešavanja najjednostavnijih zadataka zahtevati pomoć drugih. Nikada se neće samo odvažiti da proba, posebno stvari koje su nove - ističe.

Mišljenje roditelja na ovu temu nedavno je preplavilo i Tviter. Ispod jedne objave nakupilo se toliko komentara da smo mogli da razumemo argumente i roditelja koji pomažu deci, i onih koji su protiv.

- Mogu li roditelji starije dece da mi objasne: Kako je moguće da s nama roditelji nisu radili domaći zadatak, a sad uglavnom rade? - napisala je jedna žena na popularnoj drušrvenoj mreži.

Komentari su bili različiti, neki ljudi su tvrdili da ni danas ne rade domaći sa detetom, drugi su se prisetili da su im i njihovi roditelji pomagali oko sastava.

Foto: Pixabay.com

Bilo je naravno i onih roditela koji su zabrinuti kako će skraćeni časovi i online nastava da utiču na opšte znanje deteta. Zato osećaju potrebu da "dopune" skraćene časove, kako bi, posebno mlađa deca, naučila osnovne stvari, poput pravopisa i neophodnog znanja iz matematike.

- Količina pomoći koja je detetu potrebna je idnividualna, a zavisi i od porodice, i od roditelja, kao i od učitelja. Moguće da će trenutna vrsta skraćene nastave ostaviti dugoročne posledice na decu, jer ovo sad već predugo traje - retkla je Dragičevićeva.

A kako bi roditelji, ukoliko su u mogućnosti, mogli da pomognu deci u trenutnoj situaciji?

- Smatram da je rad sa decom potreban i mimo ove trenutne situacije. Nije poenta zajedničkog rada da dete završi domaći zadatak. Vi kroz obrazovanje svog deteta gradite njegovu ličnost, utičete na njegovo samopouzdanje i sliku o sebi. Kroz taj jedan domaći zadatak roditelj zapravo podstiče razvoj svog deteta - zaključila je Jelena Dragičević Berat u razgovoru za "Telegraf".

(Telegraf.rs)