Transrodna Indijka podiže šestoro siročadi: "Želim da im pružim ono što ja nikada nisam imala"

Printskrin: Facebook/Ketto

Kada se Meniša (35) vrati u iznajmljenu sobu, slomljena zbog činjenice da je tog dana zaradila premalo novca za život, šestoro mališana joj pohrli u zagrljaj. Maleni Tunedž ima samo sedam meseci i najmlađi je član ove neobične porodice.

Preporučujemo

- Kada osetim njihove ručice oko sebe, moje brige se istope - kaže ona.

Meniša nije biološka majka deci koju podiže. Ona je transrodna žena iz Indije koja je tokom godina prihvatila osmoro napuštene dece i sada, sa 35 godina, brine o njih šestoro - dvoje je nedavno zasnovalo svoje porodice.

U skromnoj, iznajmljenoj sobi u kojoj Meniša živi sa mališanima koji su ostali bez bioloških roditelja, oseća se materinska ljubav na svakom koraku. Ona, kakvu Meniša nikada nije imala prilike da oseti.

"Roditelji su me skrivali da ih ne bih obrukala"

- Moji roditelji su videli da sam drugačija od druge dece i držali su me pod ključem. Kad bi rođaci dolazili u posetu, ja bih bila zatvorena da me oni ne bi videli. Roditelji su se plašili da ću ih osramotiti i da će zbog mene biti odbačeni od drugih – priča Meniša za „Gardijan“.

Dečaci u školi su joj govorili da ide da se igra sa devojčicama. Ali, i devojčice su se sklanjale od nje. Nije imala društvo ni u komšiluku.

- Igraj se unutra – govorila joj je majka kad bi se Meniša požalila zbog toga što je deca izbegavaju.

Printskrin: Facebook/Ketto

Ni otac nije prihvatio različitost svoje kćerke. Kad je Meniša imala pet godina, izbacili su je na ulicu. Godinama je preživljavala na otpadima. Tokom odrastanja davala je krv, prala sudove i čistila tuđe kuće da bi zaradila novac.

- To je bio život bez ljubavi, samo s mukom. Jednom kada sam imala visoku temperaturu i bila jako gladna, rečeno mi je da će mi dati malo hrane ako očistim celu kuću. Ponekad sam spavala napolju. Nikad nisam znala da li ću imati šta da pojedem – priseća se Indijka potresnih slika iz detinjstva.

"Brat me je oterao sa kućnog praga"

Jednog dana, saznala je gde živi njen brat - njen jedini brat i sestra, koliko ona zna. Podstaknuta nejasnom željom da se ponovo poveže sa nekim iz svoje prošlosti, Meniša je otišla da ga poseti. I tad joj je život udario još jedan šamar...

- Nije me pustio ni da uđem unutra. Rekao mi je da se brzo sklonim. Rekao je da njegova deca nikada neće moći da se venčaju ako neko čuje da sam s njima u srodstvu – priča Meniša kroz suze.

Sva tuga i ljubav ovog sveta u nekoliko kvadrata

Transrodne osobe u Indiji najčešće odlaze u gradove, ali Meniša živi u selu Pakhanjur. Lokalno stanovništvo je siromašno, što znači da ona može da zaradi vrlo malo novca od tradicionalnog zanimanja za transrodne osobe - pevanja i plesanja na venčanjima ili proslavama povodom rođenja dečaka.

Ali, ni činjenica da živi vrlo teško nije je sprečila da prihvati sedam devojčica i jednog dečaka: Rubel, Šarmin, Čompu, Bisti, Raki, Taniju, Megu i bebu Tunedža čija je majka molila Menišu da je uzme jer nije mogla da je prehrani.

Printskrin: Facebook/Ketto

Većina dece je bila napuštena. Jednom detetu se majka otrovala, a drugo je preživelo porodično nasilje.

- Ne mogu da podnesem da vidim da još jedno dete pati kao što sam ja patila. Želim da budem majka i otac svakom detetu kome su potrebni roditelji i ljubav. Želim da im pružim ono što ja nikada nisam imala – kaže Meniša.

Borba za opstanak u vreme pandemije

Pandemija korona virusa naterala je Indijce da drastično smanje troškove. Venčanja je sve manje, pa je i za Menišu sve manje posla. Vlada daje građanima besplatan pirinač, šećer i krompir, ali ni to nije dovoljno da ljudi ne gladuju.

- Stanodavci obično ne daju sobe transrodnim osobama, pogotovo ne sa ovoliko dece. Strahuju da ćemo im uništiti imovinu. Ovo je jedino mesto koje sam mogla da nađem – objašnjava Meniša.

Obrazovanje na prvom mestu

Prema procenama, čak dva miliona transrodnih osoba u Indiji suočava se sa diskriminacijom. Studija kompanije Humsafar Trust iz 2018. godine otkrila je da je gotovo 60% transrodnih osoba u tri grada - Delhiju, Bengaluru i Mumbaju - pretrpelo nasilje.

Pa ipak, mnoge od njih su uspele u životu. Direktor koledža, pravnik, TV voditelj, policajac, mornarički oficir, gradonačelnik..., svi oni su transrodne osobe koje su uspele da se izbore za svoje mesto pod suncem. Istina, imali su priliku da se školuju, o čemu Meniša u 21. veku nije mogla ni da sanja...

Zato je odlučila da mališanima koje podiže priušti sve što bude mogla.

Četvoro dece ide u lokalnu školu i dobri su đaci. Na sreću, vršnjaci i lokalno stanovništvo ih ne maltretira zbog toga što žive u neobičnoj porodici.

Koliko im je Meniša privržena govori i činjenica da im je, iako ne zna kad je kojem detetu rođendan, dodelila nasumične datume i svakom detetu pravi tortu na veliki dan.

- Moj san je da imam sirotište i da mogu da primim svako dete kome je potrebna ljubav. Sve dok imam snage, želim da odgajam decu i pružim im ljubav koja je svakom detetu potrebna – zaključuje Meniša.

(Telegraf.rs)