Dete histeriše nasred ulice 10 minuta na Novom Beogradu, jer neće kući: Opravdavate li potez majke?
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
No
Svako je dete/covek licnost za sebe. I roditelju treba vremena da dete upozna i na koji nacin u kojoj situaciji da mu pridje. Imala sam slicnu situaciju, srecom ispred zgrade smo bili tako da je "publika" kratko slusala to urlanje. Sad mu predlozim nesto drugo u zamenu za to sto ja zelim ( npr igracemo se nesto, ili dobices nesto to nesto je sto dete voli ali zato moramo kuci jer mama mora da spremi rucak - ne moze sve po mom al ni po njegovom vec fazon da se nadjemo na pola puta). Naravno da ih treba uciti i strpljenju i odricanju...ne moze sve preko noci. Bas danas dok sam cekala taksi devojcica histerise nesto i izlece na ulicu, hvala Bogu nista se nije desilo, majka ne uspeva ni tada da je smiri, dete se bacaka, ali onog momenta kada sam ja kao stranac prisla i samo prokomentarisala kako je to ruzno i da se osvrne oko sebe i pogleda da li se jos neko tako ponasa dete se smirilo i dalo majci ruku i mirno krenulo sa njom. Tako da meni nisu jasni ljudi koji izvade telefone i snimaju umesto da reaguju - to nije dobro. Pomozite ako mozete, a mozete sigurno. Sa decom treba puno strpljenja i razgovora ali sam i za to da se mora znati ko je dete a ko roditelj
Boki
Bolje samar odmah nego pendrek kasnije.
Sandra
Ukoliko bih se nasla u slicnoj ili istoj situaciji sigurna sam da ne bih postupila ni slicna kao ova mama, naravno ne osudjujem je jer i sama imam malo dete i znam koliko naporno nekad moze da bude. Ono sto bih ja uradila jeste da bih prisla detetu pokusala bih da ga zagrlim i smirim za pocetak i objasnim da mora da krene kuci da cemo kasnije ili sutra izadji ponovo da se setamo. Izbegla bih upotrebu sile i batina jer je to jako pogresno i nema nikakvog efekta osim suprotnog naravno, u krajnjem slucaju bih dete zgrabila u narucje i nosila do kuce ako nece da krene.