22-godišnja devojka iz Vranja kupila je nedavno svoj prvi kaput: Njena ispovest dotakla je Srbiju
Finansijski problemi dobro su poznati skoro svima nama, međutim, neosporno je da postoji razlika između toga da li oskudevate u novom autu ili novim zimskim cipelama.
S vremena na vreme na internetu se pojavi nova priča koja neke od nas podseća na to koliko udobno živimo, dok druge uteši da nisu sami, da nisu jedini koji ne mogu da priušte sebi nov kaput, ili čizme.
Nedavno se objavila, na Tviteru, priča 22-godišnje devojke koja je u digitalnom svetu poznata kao Mala Vranjanka. Ona je sa svojim pratiocima podelila kako je bilo odrastati u siromašnoj porodici, i koliko joj pričinjava zadovoljstvo to što sada može da priušti sebi nešto lepo, od svojih para.
Pročitajte i sami njenu ispovest, koju je podelila na Tviteru, a koja je dotakla mnoga srca širom Srbije, i ne zaboravite - neko nema ni za kaput ni za čizmice, budimo zahvalni na onom što imamo:
- Moram nešto da podelim sa vama.
Danas sam po prvi put u životu kupila kaput. Kaput koji nisam nasledila, kupila u second-hand radnji, ili na pijaci polovne garderobe. I to me je jako usrećilo, ovo mi je želja iz osnovne škole.
I jako sam ponosna na sebe jer sam dovoljno "porasla" da mogu sama da izaberem svoj kaput i da ga kupim svojim parama.
Ovo nije priča o tome kako treba da budete srećni sa tim što imate, već da ne pristajete na ništa manje od onoga što želite. Da se borite za sebe i svoje voljene.
Znajte da sada negde u Srbiji neka devojčica u tišini sanja o toplim čizmicama i kaputu u kojoj joj neće biti hladno. I ona nije sama, tuguju i njeni roditelji jer daju sve od sebe, međutim, nema se.
Borim se za svaku od tih devojčica, da imaju bezbrižan život a tu spada i odsustvo nasilja i razmišljanje da li će imati šta da obuče ako padne sneg.
Oduvek sam volela sneg ali sam ga se i plašila jer on uvek sa sobom nosi hladnoću i mokre noge. Međutim to me je naučilo da osetim i sneg i kišu, da plešem i da hodam bosa po kiši.
Borim se i za jednu ženu pre svega, moju mamu. Oduvek sam pričala da ću je jednog dana odvesti u neki supermarket, uzeti kolica i njeno će biti samo da trpa šta želi bez da gleda u cenu. Celog života je gledam kako gleda cene i kombinuje razne recepte da bi napravila ručak za što manje para.
Koliko smo se brat i ja soje najeli umesto mesa niko ne zna. Inače, u našoj kući smo čokolade i slatkiše jeli tek kada im istekne rok, do tada se čuvaju za goste.
Borite se ne da preživite već da živite, budite srećni jer neko nema ni taj kaput i te čizmice - glasila je objava korisnice poznate društvene mreže.
(Telegraf.rs)
Video: Đacima oči pune suza, zaplakaćete i vi: Učiteljica Kova ispraćena u penziju posle 40 godina rada
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Žena piše
Dok se većina žena bahati i kupuje i šta im treba i šta im ne treba!!! 99,99%
Podelite komentar
Plavoki Crnogorac
Ja sam isao u skolu u prsle cipele, prst mi je virio po kisi ..bez carapa ,pokisao sa okracalim pantalonama u prozirnoj kosuljici ...neosisane zarasle kosice ispod koje su virile plave okice,kao Balzakov junak iz predgradja Pariza,ne znam sta me vise sibalo hladan vjetar i kisne kapi koje su mi se kao ledenice slivale niz ledja ,il otrovne rijeci i podsmijeh mojih skolskih "drugara"...jednog dana na igralistu kod skole ugledao sam nov kaput sa krznenim okovratnikom,neko od djece ga je zaboravio...gledao sam ga par trenutaka osvrnuo sam se oko sebe nije nikoga bilo,jedna misao mi prodje kroz glavu ,zacrvenjeh se i pognuh glavu ...okrenuh se i cvokocuci uputih se kuci,bilo me je stid te pomisli.
Podelite komentar
Рј38
Имам капут,немам инстаграм,твитер,фејсбук....и полован телефон имам! Шта је ту за жаљење а шта за хвалу?
Podelite komentar