Pobogu, zašto plakati za živom ženom?! Otac mi je umro pre 4 godine sa 78, a da je bio disciplinovaniji, proživeo bi još. Majka sada ima 78 i živi sama. Zdravlje i mozak je dobro služi, gleda da bude aktivna i živi umerenim životom. Obiđem je kad mogu, pošto ne živim baš blizu. Hvala Bogu što su poživeli toliko i nadam se da će još da izgura. Treba biti zahvalan, a ne plakati.
Bas me raplakala ova prica. Cuvajte roditelje dok ih imate. Nemojte da vam bude tesko nista za njh. Ja sam oba roditelja izgubila za pola godine. Tesko je bilo gledati njihove patnje, bolove sve , a svestan si i znas da od karcinoma ne mozes da ih spases tesko strasno tesko
Nije bilo dana da nisam otišao ili pozvao moju baku. Ona mi je bila sve - otac, majka, baka, deka. Sve. Vodio sam je na more, u banju, na izlete. Vodio sam je i kod lekara, kao i tog dana, nije se osećala najbolje . Mislio sam da je to još jedna epizoda u njenom nestabilnom stanju sa pritiskom. Bio je to rak. Podmukli, zli, pokvareni rak debelog creva koji je pukao. Sve se desilo brzo, operisana je odmah sutra dan. Od šoka nisam znao gde sam. Nakon 7 dana su je pustili iz bolnice sa ugrađenom kolostomom na stomaku. Doktor je bio iskren, mesec do dva je prognoza. Metastazirao je po celom stomaku. Moja baka, moje sve, moj jedini živi blizak rod umire za mesec do dva. Preselio sam se kod nje u stan, radio sam od kuće sve vreme. Menjao sam joj sam stomu, vremenom je postajala sve manje sposobna. Ja sam je kupao, ja sam je presvlačio, ja sam joj menjao pelene. U normalnoj situaciji to ne bi dozvolila ni po cenu života. Umrla je nakon 50 dana od operacije, dok sam joj davao vodu. Bez glasa, bez bola, samo je utihnula. Svi su mi rekli, pa dobro, imala je 82 godine. 82 godine meni ne predstavljaju ništa, ona je bila moja najdraža osoba, od krvi i mesa. Sada kad imam ženu i decu, niko nikada ne može ispuniti to mesto koje je ona zauzimala i dalje zauzima u mom srcu. Čuvajte i volite svoje najstarije, svaki dan sa njima je poklon.
Divno,divno ispričano, i toliko sam se rastužila. I moja mama ima 81 godinu i sama je već 14 godina, a ja sam jedinica, nemam sa kim da podelim strepnje i strahove vezne za nju.Decu i supruga ne želim mnogo da opterećujem, tako da sama nosim. I stvarno, kad je pozovem i čujem veseo glas sa druge strane, srce mi poskoči od sreće, i trudim se da ne mislim da će jednom da dodje dan kad se niko neće da javi sa druge strane žice.
Mica
Pobogu, zašto plakati za živom ženom?! Otac mi je umro pre 4 godine sa 78, a da je bio disciplinovaniji, proživeo bi još. Majka sada ima 78 i živi sama. Zdravlje i mozak je dobro služi, gleda da bude aktivna i živi umerenim životom. Obiđem je kad mogu, pošto ne živim baš blizu. Hvala Bogu što su poživeli toliko i nadam se da će još da izgura. Treba biti zahvalan, a ne plakati.
Podelite komentar
JELENA
Roditelji moji, duša moja
Podelite komentar
Zahvalna cerka
Da su nam zive nase majke i srecne sa nama
Podelite komentar
Mirjana
Bas me raplakala ova prica. Cuvajte roditelje dok ih imate. Nemojte da vam bude tesko nista za njh. Ja sam oba roditelja izgubila za pola godine. Tesko je bilo gledati njihove patnje, bolove sve , a svestan si i znas da od karcinoma ne mozes da ih spases tesko strasno tesko
Podelite komentar
TužniUnuk
Nije bilo dana da nisam otišao ili pozvao moju baku. Ona mi je bila sve - otac, majka, baka, deka. Sve. Vodio sam je na more, u banju, na izlete. Vodio sam je i kod lekara, kao i tog dana, nije se osećala najbolje . Mislio sam da je to još jedna epizoda u njenom nestabilnom stanju sa pritiskom. Bio je to rak. Podmukli, zli, pokvareni rak debelog creva koji je pukao. Sve se desilo brzo, operisana je odmah sutra dan. Od šoka nisam znao gde sam. Nakon 7 dana su je pustili iz bolnice sa ugrađenom kolostomom na stomaku. Doktor je bio iskren, mesec do dva je prognoza. Metastazirao je po celom stomaku. Moja baka, moje sve, moj jedini živi blizak rod umire za mesec do dva. Preselio sam se kod nje u stan, radio sam od kuće sve vreme. Menjao sam joj sam stomu, vremenom je postajala sve manje sposobna. Ja sam je kupao, ja sam je presvlačio, ja sam joj menjao pelene. U normalnoj situaciji to ne bi dozvolila ni po cenu života. Umrla je nakon 50 dana od operacije, dok sam joj davao vodu. Bez glasa, bez bola, samo je utihnula. Svi su mi rekli, pa dobro, imala je 82 godine. 82 godine meni ne predstavljaju ništa, ona je bila moja najdraža osoba, od krvi i mesa. Sada kad imam ženu i decu, niko nikada ne može ispuniti to mesto koje je ona zauzimala i dalje zauzima u mom srcu. Čuvajte i volite svoje najstarije, svaki dan sa njima je poklon.
Podelite komentar
E
Svaka ti cast! Istu pricu imam i ja! Oplakujem je a jos je ziva!! Istu brigu brinem!
Podelite komentar
Miki
Čekanje je najgore. Kad sve prođe lakne svima.
Podelite komentar
Tanjamr
Divno,divno ispričano, i toliko sam se rastužila. I moja mama ima 81 godinu i sama je već 14 godina, a ja sam jedinica, nemam sa kim da podelim strepnje i strahove vezne za nju.Decu i supruga ne želim mnogo da opterećujem, tako da sama nosim. I stvarno, kad je pozovem i čujem veseo glas sa druge strane, srce mi poskoči od sreće, i trudim se da ne mislim da će jednom da dodje dan kad se niko neće da javi sa druge strane žice.
Podelite komentar