Rođena sam u Beogradu, sestra mi je izmislila ime od 4 slova, kakvo nema skoro niko u Srbiji

Autorka teksta na Bledu; Telegraf.rs

Preporučujemo

Ime obavezuje, ali na šta? Imati unikatno ime jeste predivan dar, ali ima i svoju napornu stranu.

Kada je reč o jedinstvenim imenima mislim da ja, sa svojim imenom, imam potpuno pravo da opišem kako je živeti sa „izmišljenim imenom“. Pošto sam skoro 17 godina živela u Mađarskoj, obično su Mađari pretpostavljali da je ime srpsko, a Srbi da je mađarsko.

Zapravo nije ni jedno ni drugo. Moja sestra mi je dala ime, a nju je inspirisala plišana igračka na kojoj je to pisalo. Kako je zapravo živeti sa unikatnim imenom?

Prilikom svakog upoznavanja moram barem jednom da ponovim ime, i nakon toga slede komentari i pitanja poput: „Čije je to ime?“, „A, Atila bič Božiji“, ili "Tekila?“.

Često ljudi samo odgovore sa „Kako? Baš neobično“, i sami zaborave da se predstave.

Neki ljudi sa takvom sumnjom krenu da me propituju da se osetim na saslušanju: „Čekaj nije ti to ime.“, „A od čega je skraćeno?“,

Kao dete sam mrzela svoje ime, a i dalje ume da bude dosadno stalno prepričavati istu priču. Ipak sada nema tih para za koje bih ga promenila. Ne mogu da zamislim da se drugačije zovem.

Najčešće se ljudi oduševe mojim imenom a ja svu čast prebacim na svoju sestru, i zahvalna sam joj što je sa osam godina bila toliko kreativna.

Moje ime je Tila.

Foto: Pixabay

Interesantno da sam još u predškolskom uzrastu, u srpskom zabavištu u Budimpešti, upoznala još jednu Tilu, isto iz Srbije. Mislim da govorim u ime svih vlasnika neobičnih imena kada kažem da je nama uvek jako neobično da upoznamo nekog sa istim imenom. Verujem da svim Jelenama i Marijama nije prijatno kada u društvu imaju imenjakinju, ali nama sa jedinstvenim imenima je to nešto nezamislivo. Mi tretiramo svoja imena kao da imamo autorsko pravo na njih.

Ipak, često mi padne na pamet zašto se niko drugi nije setio da poređa ova četiri slova? U Mađarskoj se imena biraju sa već postojećeg spiska, ali u Srbiji možete dati bilo koje ime svom detetu.

Zašto se toliko ljudi odlučuje za ista imena?

Verovatno da tradicija i dalje igra značajnu ulogu u krštenju deteta. Često deca „naslede“ svoje ime od babe ili dede, a ponekad se roditelji uopšte i ne pitaju, već isključivo kum. Verijem da mnogi roditelji ne žele da imaju odgovornost „smišljanja imena“, jer se plaše da bilo kakva različitost od drugih, može deci samo predstavljati poteškoću u odrastanju.

Da li biste vi dali jedinstveno ime svom detetu? Da li biste dozvolili da starije dete krsti mlađe? Kolika je zapravo odgovornost u biranju imena? Koja se priča krije iza vašeg imena? Podelite svoje komentare, a mi ćemo ih rado objaviti.

(T.S./Telegraf.rs)