"Nekad su se žene porađale na njivi, a sad im treba 10 doktora, hoće samo jedno dete, a muževi ćute"
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
montenegringo
Ali nisu vise ni zene kao sto su bile, moj djed kad bi mrko pogleda babu ona je znala sta joj je cinjet a danas ako zenu nisi slika kako treba za instagram sve ti po spisku psuje.
Vesna P.
Kada je moja Mama radjala mog brata, porodjaj u bolnici je krenuo tesko, tako da su je sanitetom odneli u drugu, vecu i bolje opremljenu bolnicu u obliznjem gradu. Ginekolog koji ju je tada primio, doslovno je, kako Mama kaze, rekao babici: "Ako se ja budem porodio, to ce i ova zena!" Mama je u tom trenutku pomislila da to znaci da ce i beba i ona umreti. Tek kasnije je shvatila da je lekar hteo reci da se porodjaj ne moze obaviti prirodno, vec je neophodan hitan carski rez. Da se moja Mama tada poradjala sama na njivi, poput zena iz starog doba, danas verovatno ne bi bila ziva, kao ni moj brat i mnoge druge zene u slicnoj situaciji i njihova deca. Porodjaj u bolnici, uz lekarsku pomoc, je civilizacijska tekovina.
Jovana
Žena sam...originalni post mi ne ide u prilog al što jes jes. Evo me u 4. mesec druge trudnoce, sve me "žiga i propada", čim se sagnem nije mi dobro, većinu dana leškarim i često razmišljam o svekrvi i njenoj generaciji kako su radile trudne na njivi, rađale po više dece iako verujem da porođaj tad nije bio ništa divno i bajno, naspram današnjeg po gotovo! Prošla sam UŽASNO sa prvim detetom na porodjaju, porodila se u 35. nedelji nakon 13 sati indukcije i 12 inekcija jer sam se komirala od bolova, šili su me sat vremena okruglo, 14 dana smo bili u porodilištu, al nisam mogla da dozvolim da moje dete bude samo jednog dana kad nas ne bude. Zato smo se brzo odlučili i na drugo, al nije išlo i evo posle 4.5 godine, hvala Gospodu, čekamo i drugo! Želela sam da podarim svom detetu prijatelja za ceo život...