Žene vlasnice imanja su prava retkost: Branka prkosi statistici i sa ponosom vodi gazdinstvo

Branka Lazović nosilac poljoprivrednog gazdinstva, foto: RINA

Žene u srpskim selima rade od jutra do mraka, vrlo često bez slobodnog dana u nedelji i godišnjeg odmora. Na njihovim leđima najviše je obaveza, ali i pored toga, tek svaka šesta je u katastar upisana kao vlasnica imanja. Međutim, pojedine žene na selu su za svoj vredan i predan celodnevni rad, od svojih muževa ipak dobile priznanje i postale nosioci poljoprivrednih domaćinstava.

Preporučujemo

- Pre dvadeset godina sam ostala bez posla i počela sa mužem da se bavim stočarstvom na porodičnom imanju. Nedostajale su mi godine do penzije, tako da kao vlasnica imanja uplaćujem penzijsko osiguranje. Posla ima puno, od jutra do mraka, naročito u ovim mesecima, ali ne žalimo se. Ko hoće da radi, uvek ima šta. -  rekla je Branka Lazović iz sela Lipnca kod Čačka, za RINU.

Nove analize NALED-a pokazale su da u seoskim sredinama 84 procenata žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime.

U Srbiji je samo pet do deset posto domaćinstava registrovano na žene, a među njima je najmanje poljoprivrednica mlađih od 40 godina, oko jedan odsto.

U skoro svim domaćinstvima i dalje se pitaju muškarci, a razloge za to mnogi vide u porodičnim odnosima i patrijahalnoj sredini.

Žene na selu obavljaju teške poslove oko stoke i na imanju, foto: RINA

- Verovatno je moj muž liberalniji od ostalih i prepustio mi je domaćinstvo. Uvek sam imala njegovu podršku i nismo delili poslove isključivo na muške i ženske, već smo sve radili zajedno - kaže Branka.

Evropska unija kroz svoje programe ulaže skoro 175 miliona evra u poljoprivredu Srbije, a iz državnog budžeta takođe se izdvajaju milioni dinara za podsticaj žena.

Ipak, pored svih ovih beneficija, njima je potrebnija podrška ukućana i muškaraca sa kojima žive, kako bi žena poput Branke, na koju se vodi porodično imanje, bilo sve više širom zemlje.

(Telegraf.rs/RINA)