Ivana iz Beograda je dvoje dece rodila kod kuće: Drugarica mi se porodila u šumi, tako je sve počelo

Foto: Pixabay.com/ Rađanje kod kuće je poseban čin

Prirodni porođaj kod kuće je tabu tema u Srbiji iako se sve više žena iz Evrope odlučuje na ovakav vid rađanja.

Preporučujemo

Ivana Veličkov, babica i dula, majka troje dece, jedna je od žena koja je iskusila kako izgleda porađati se u kućnim uslovima.

Ona je za "Telegraf" ispičala kako izgleda porođaj u kućnim uslovima, koji su preduslovi za siguran kućni porođaj, zatim šta se dešava ako nešto krene po zlu i koja je uloga dule, žene koja olakšava porođaj drugoj ženi i pomaže joj da pronađe snagu u sebi za prosec rađanja.

• Odakle je potekla želja da postanete dula pa i da se sami porodite u kućnim uslovima?

- Od trenutka kada sam doživela planirani porođaj prijateljice u šumi pre 12 godina u Hrvatskoj. Intuitivno sam joj tada pomagala na načine o kojima sam kasnije učila na formalinim i informalnim edukacijama u inostranstvu. Fascinirana činjenicom koliko je telo inteligentno, a da živimo zapravo u kulturi prepunoj straha vezno za rađanje. To je dogadjaj koji je dalje odredio tok mog života. Postala sam majka rodivši u porodilištu. Poredeći  prirodni porođaj u šumi i moj vaginalni, medikalizovani, dirigovani, bolnički porođaj, poželela sam da sledeći put rodim na taj način koji se činio daleko prijatnijim i lepšim iskustvom za mamu i bebu - kazala je Ivana Veličkov i dodala:

- Sa sledećom trudnoćom koja je bila zdrava fiziolška trudnoća, iznad 37. nedelje što je uslov za kućni porođaj i zdravim plodom, rodila sam kod kuće. Izbor načina trećeg porođaja odredila su dva prethodna iskustva. Treće dete sam  rodila u vodi u bazenu.

• Tri ćerke ste rodili na različite načine, prvu u bolničkim uslovima, drugu kod kuće, a treću takođe kod kuće u bazenu- koji od ova tri porođaja vam je bio najbezbolniji i najlakši?

- Svaki me je od tih porođaja gradio kao majku i odredio kakva babica želim da postanem, šta želim da omogućim ženama i kako da im budem adekvatna podrška. Ako me pitate koji bih porođaj izdvojila, nema toga jer besprekorno cenim svako životno iskustvo i ono prijatno i ono manje prijatno iz koga puno učimo, rastemo i razvijamo se - smatra ona.

Foto: Marko Rupena/ Svaki porođaj je za Ivanu doneo novo iskustvo

• Koje su prednosti za porodilju ako se porađa kod kuće?

- Kroz edukacije «Midwifery  today»u Nemačkoj, »Woterbirth  and gently birth»Barbare Harper u Budimpešti i druge, ustanovila sam da postoji niz medicinskih benefita za bebu i mamu. Na kućnom porođaju, odlaže se sečenje pupčanika što bebi obezbedi autotransfuziju trećine krvi koja je u placenti zarobljena ako se odmah preseče pupčanik, žena može da bira položaj koji joj prija i da time obezbedi optimalno pozicioniranje bebe u karlicu, što pomaže i gravitacija kao i dodatne centimetre prostora u karlici ako karlica nije sputana ležećim položajem, tako bebi omogućavamo više prostora i bolji apgar skor na rođenju i mami manje bolan i stresan porođaj. Više o benefitima prirodnog procesa rađanja objašnjeno je u jedinoj za sada relevantnoj  knjizi  «Porođaj»,autor je cenjeni prof. dr Vuk Stambolović. Više naučnih studija i relevantnih medicinskih istraživanja na tu temu možete naći na Cochranee library sajtu. O psihološkim benefitima tek može jako puno da se priča - navodi Ivana.

• Kako reaguju doktori na odluku žene da se porađa u kućnim uslovima?

- Postoje babice i ginekolozi, akušeri  koji se zalažu za prirodni porođaj, u našoj zemlji ređe, nije konvencionalno, ali već u Sloveniji imamo samostalne babice koje imaju svoje firme za kućne porođaje. Mene je put studiranja za babicu na Visokoj strukovnoj medicinskoj školi  u Ćupriji zapravo odveo u Sloveniju na praksu kućnih porodjaja kod jedne ugledne,poznate,jako iskusne babice i profesorke dr Teje Škodič Zakšek. Od nje sam puno naučila kroz praksu - ističe.

Foto: Marko Rupena/ Ivana se treći put porodila u bazenu

• Ono što mnoge brine jeste šta kao nešto krene po zlu?

- Na kućnom porođaju može proteći sve besprekorno što je čest primer ali se mogu dogoditi i akušerske komplikacije koje su retke. Babica ima dužnost da obzervira porođaj, prati stanje ploda i njegove otkucaje srca fetal doplerom, da zaštiti medjicu, preseca pupčanik, da pregleda majku, ušije međicu ako je do pucanja došlo, da pregleda bebu i izvrši antropometrijska merenja bebe, da pregleda placentu i još puno toga... Babica je dužna da na vreme uoči potencijalne komplikacije i ako do njih dođe ona ima sa sobom aparate, medikamente a pre svega veštine i manevre, standardizovane protokole zbrinjavanja određenih akušerskih urgentnih stanja. Sa druge strane žene koje se porođaju kod kuće znaju daleko puno više o porođju nego što možemo da pretpostavimo i to je njihov odabir, svesne su i rizika i benefita, čitale su stranu literaturu za babice i slušale brojne edukacije i njima treba omogućiti izbor kroz adekvatnu medicinsku skrb da bezbedno rode kod kuće - kazala je Ivana i kaže da dalje o njihovom zdravlju brine tim stručnjaka: babica, pedijatar i ginekolog, ako bude potrebe i IBCLC savetnica za dojenje.

• Na koji način dule pripremaju žene za prirodni porođaj?

- Moj lični razvoj kroz majku u dulu, kroz dulu u babicu i kroz edukacije, iznedrio je autorsku Školu za trudnice i psihofizičku  pripremu za porođaj koja je sertifikovana od ministarstva zdravlja Srbije. Ženama puno znači jer radimo preveniranje mnogih stvari koje su predmet brige i zdravih trudnica a to su: pucanja međice, optimalno pozicioniranje bebe u karlicu što prevenira tortikolis u toku trudnoće a u samom toku rađanja dobija se pravilniji i brži tok rađanja i još puno toga. Ovu edukaciju mogu pratiti i medicinski stručnjaci - rekla je.

Foto: Pixabay.com/ Ilustracija

• Da li prisustvo partnera na porođaju pomaže ili odmaže ženi?

- Važno je da otac bude na adekvatan način integrisan, upoznajući se sa svojom ulogom i funkcijom u procesu rađanja kako bi mogao znati tačno kako da doprinese olakšanju procesa rađanja. Iskustvo je da su mi muškarci koji su prošli sa suprugama moju pripremu jako zahvlani jer su porođaj doživeli bez straha i jako intimno i emotivno. Uglavnom svedoče njihove reči: "Ovo je nešto što niko ne sme da propusti","Ovo je nešto najlepše što sam doživeo u životu" - uverava nas ona.

A za kraj Ivana poručuje:

- Stručan tim babica i dula sa Balkana, B-doule iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije napravile smo edukaciju koja se odnosi na važan aspekt kako biti profesionalna podrška ženi koja rađa- dula- emotivna, psihička, informativna potpora. Ponosna sam što sam postala edukator za dule i što je sada kroz nas omogućeno ženama da prate ovu edukaciju na našem jeziku...

(Telegraf.rs/B.K.)