Kako da smirite uznemirenu decu dok ste u samoizolaciji ili karantinu?

Deca su često prva koja negativno reaguju na tenzije u porodičnoj zajednici, te je moguće da među njima počnu svađe i sukobi mnogo više nego što je to uobičajeno, posebno u vreme pandemije korona virusa.

- Ponekad roditelji imaju osećaj potpunog nerazumevanja za njihove prepirke i svađe, a pogotovo u ovakvom trenutku kada vlada panika zbog korona virusa - kaže pedijatar dr Dženi Radeski (Jenny Radesky) portparol Američke akademije za pedijatriju.

Ovo su saveti stručnjaka za dečji razvoj namenjeni roditeljima, a koje je tražio CNN, kako bi dobili odgovore na pitanja za probleme koji mogu da nastanu, a tiču se međusobnih sukoba i konflikta kod dece u vreme vanredne situacije.

Kako reagovati i šta uraditi?

- Pre svega, ako se roditelji ponašaju stresno, anksiozno i borbeno, deca će isto to da rade. Prvo treba obratiti pažnju na to kako se ponašate kao roditelj u svojoj kući – kaže pedijatar dr Tanja Altman.

Šta ako nismo svesni da delujemo uznemireno?

- Proverite sa svojim telom. Pri tom, ne mislim na groznicu ili kašalj; proverite da li osećate da vam srce brže i jače lupa? Da li osećate stezanje mišića? Da li imate češće ili jače glavobolje? Da li imate problem sa spavanjem ili vam je više uznemiren stomak? – navodi Radeski (Radesky), docent pedijatrije na Univerzitetu Mičigen sa pedijatrijskom specijalizacijom u dečijem razvojnom ponašanju.

Sve su to načini na koje stres utiče na naše telo, a kojih možda nismo ni svesni jer smo se već toliko navikli na ovu vrstu hronične hipervigilancije. Provera svojih emocija i  trud da se sa njima nosite na zdrav način prvi su preventivni koraci ka uklanjanju puno dečjih svađa i rasprava – kaže Radeski.

Kako možemo znati da li je stres pokretač negativnog ponašanja kod deteta?

- Da li vaša deca na neki specifičan način pokazuju svoje uobičajeno stresno ponašanje? Neka deca postanu prkosna, druga se više kotrolišu ili ponavljaju radnje i uvek žele da urade isto na isti način. Neka deca postanu nametljiva – kaže Radeski.

Njena deca, na primer, žele da se odvoje, po principu, da li možemo da igramo igrice ceo dan. Iako je primamljivo da ih pustimo da se odvoje, ipak treba o tome da razgovaramo sa njima svakog dana u nekom trenutku, kaže Radeski.

Deca mogu biti posebno zabrinuta kako će roditelj odgovoriti.

- Oni znaju da ćemo na njih blaže vikati ili da ćemo početi da ih gnjavimo zbog stvari koje rade i oštro će reagovati – kaže Radeski.

- Kada govorimo o razvojnom periodu dece, oni nemaju unutrašnjih resursa kao mi, da bi mogli da upravljaju ovim nivoom stresa i frustracije. To se na kraju ispoljava svađom i konfliktom jer ne znaju kako drugačije da izaze ono kroz šta prolaze – kaže psiholog Vejl Vrajt (Vaile Wright), direktor kliničkog istraživanja Američke psihološke asocijacije.

Roditelji bi trebalo da imaju na umu da razgovore za odrasle vode nakon što deca odu na spavanje, kako ne bi mogla da ih čuju.

- Svi ovi koraci, poput obraćanja pažnje na svoje ponašanje i samokontrole, korisne su tehnike kako bi se detektovalo šta pokreće dečije ponašanje, a primeniti ove veštine u situaciji opšte panike koja se trenutno događa oko nas, nije lako – kaže Radeski.

Što god da uradite, pažljivo komunicirajte sa decom o korona virusu. Od ključne je važnosti za roditelje da budu iskreni, da ne lažu koliko je ozbiljna situacija, ali u komunikaciju treba da integrišu osećaj smirenosti ili osećaj otpornosti. Ako paničite i oni će paničiti -  naglašava Vrajt.

Koji su načini da se reše i smanje svađe i konflikti kod dece?

Napravite pauzu. Deca će povratiti dah i smiriti emocije jer je zaista teško voditi konstruktivan razgovor kada su vam emocije uzburkane – kaže Vrajt.

Podstičite ih da u komunikaciji koriste izjave „ja“, što je vrlo slično načinu kako se rešavaju konflikti odraslih. Na primer, umesto da počne svađu sa optužbom: Uzeo si mi to i to, izjava koja počinje sa „ja“ bi izgledala: Stvarno me je povredilo kada sam video da si uzeo to i to – objašnjava Vajt.

- U psihologiji, izjave sa „ja“ često se koriste da umanje intezitet rasprave, a kasnije  sprečavaju da se one uopšte pokrenu. One ohrabruju dete (ili odraslu osobu) da izraze kako se osećaju. Sa druge strane, manje je verovatno da će druga strana da ima odbrambeni stav, pa će biti spremniji da imaju konstruktivan razgovor – navodi Vrajt.

Bez ružnih naziva: Nemojte dozvoliti da se deca međusobno nazivaju ružnim imenima.

Budite usresređeni na sadašnjost: Ne treba dopustiti deci da raspravljaju o stvarima koje su se desile dan ili nedelju dana ranije. Rešavajte rasprave koje se tiču ovog, sadašnjeg trenutka.

Kako bi se smanjio broj svađa i prepirki, rutina je ključ.

- Deci je potrebna rutina, a trebaju im kako produktivne aktivnosti, tako i pauze, te im je potreban raspored aktivnosti koji razumeju i mogu da izvrše, a to je ujedno i dobar način da se svađe i rasprave smanje – kaže Vajt

Izbacivanje viška energije je još jedan način.

- Deca se često ponašaju agresivno prema svojoj braći ili sestrama jer se zapravo dobro osećaju što pomeraju telo, guraju stvari ili ih udaraju kako bi izbacili nakupljenu nervozu i uzbuđenje  – kaže Radeski, i dodaje da igra rvanja, trčanje po dvorištu (ako imate kuću) i slične aktivnosti mogu da pomognu da se izbaci nakupljen višak energije.

Promenite perspektivu i ponudi kontrolu: naučite da rešavate sukobe i pustite decu da kažu svoje.

- Razmišljajući iz tuđe perspektive, ponekad je i deci potrebna pomoć kako bi razumeli gledište onog drugog. Kada se dogodi sukob, pomozite im da razumeju jedni druge i dajte im priliku da sami dođu do rešenja. Pitajte ih: Šta biste uradili drugačije sledeći put? Pružanje mogućnosti da rade na zajedničkom rešavanju problema, daje deci osećaj kontrole – kaže Radeski.

Pored toga, mnoga deca, posebno mlađa, ne znaju reči sa kojim bi opisali želje koje bi voleli da im se ispune. Roditelji koji to prepoznaju mogu biti njihov „glas“ koji im je potreban.

- Često vidim da se mnoga deca svađaju sa drugom decom jer jednostavno ne mogu da objasne jedan drugome svoje planove. Nemaju ni jezik, ni socijalne veštine da bi pregovarali ili napravili fleksibilan plan – kaže Radeski, i dodaje: U takvim situacijama možda će morati da uskoči roditelj i da ponudi rešenje, kao što je postavljanje tajmera: Hej, igraš se sa tim 10 minuta, igraš se sa ovim drugim 10 minuta.

Pored navedenog, u smanjivanju sukoba dece može da pomogne kreiranje kooperativnosti, kao što je odnos deca protiv roditelja u nekoj društvenoj igri. To će se svideti deci i radiće zajedno umesto da se sukobljavaju. Treba ih podsetiti da su u istom timu – kaže Radeski.

Ne zaboravite sebe

Verovatno najvažnije što roditelji mogu da urade kako bi održali mir u mlađim redovima porodice jeste da budu prijatni i brižni jedni prema drugima, kao i prema sebi, navodi Vrajt.

- Jedna od stvari koju roditelji treba da urade, to je da odvoje malo vremena za sebe, iako je trenutno to teško učiniti. Ali, nećete moći da koristite i oblikujete taj otpor i snagu za svoju decu, osim ako ne vodite računa o sebi. To može da bude samo 10 minuta mira ili dubokog disanja, kako biste sabrali svoje misli. Vreme za sebe je ključno kako biste mogli dobro da oblikujete ponašanje za svoju decu – ističe Vrajt.

- A, ovo je još jedna ključna poruka za roditelje -  kaže Radeski. Ne krivite sebe. Ne postoji savršen način da ovo uradite. Ponekad možete pogrešno da procenite, drugi put možete intervenisati prerano. To je sasvim u redu i deo je procesa – zaključuje ona.

(T.T.)