Ponovo pokrenuta stara debata: Da li je u redu ostaviti bebu da plače?

Foto: pixabay.com

Debata o tome da li bi roditelji trebalo da puste bebu da plače ili da odmah pojure u pomoć ponovo je pokrenuta nakon što su objavljeni rezultati novog istraživanja. Oni navode da bebama neće naškoditi ako im se dozvoli da plaču, piše „Guardian“.

Preporučujemo

Rezultati istraživanja sugerišu roditeljima da ne treba brže-bolje da pohrle ka svom detetu kada zaplače. Mnogi stručnjaci, međutim, govore da bi takvo ponašanje moglo da dovede do neželjenih efekata - poremećaja veze između roditelja i deteta, kao i povećanja nivoa stresa kod deteta. Istraživači, međutim, tvrde da su otkrili da dopuštanje bebama da plaču ne utiče na njihov razvoj, ponašanje ili privrženost majci, ali im može pomoći da razviju samokontrolu.

Profesor Diter Volke, koautor studije sa Univerziteta u Varviku, rekao je da rezultati pokazuju da roditelji ne bi trebalo previše da brinu o tome koji će pristup odabrati. Ejmi Braun, profesorka javnog zdravlja deteta na Univerzitetu u Svonsiju, koja nije bila uključena u istraživanje, rekla je da rezultate studije treba tumačiti oprezno.

- Studija ne dokazuje da je kontrolisano plakanje korisno, niti govori o tome koliko se same majke muče i stresiraju kada njihova beba plače – rekla je.

Kako je sprovedeno istraživanje?

Istraživači su saopštili da su pratili 178 beba i njihovih majki od trenutka porođaja, do trenutka kada bebe napune 18 meseci. Istraživanje je sprovedeno u Velikoj Britaniji. Od majki je zatraženo da popunjavaju upitnike kako bi prijavili koliko često su ostavljale svoje bebe da plaču u nekoliko različitih faza: ubrzo nakon rođenja, u roku od tri, šest i 18 meseci. Takođe su upitane koliko često i koliko dugo je njihovo dete plakalo u različito doba dana kao novorođenče, a koliko sa tri meseca i 18 meseci.

U fazama tri meseca ili 18 meseci starosti, tim je istraživao i koliko je majka osetljiva prema svom detetu, koristeći snimljene interakcije između njih. U poslednjoj fazi kada dete napuni 18 meseci, procenjivao se dečiji razvoj, ponašanja i privrženost svojoj majci. Tim je otkrio da majke retko ostavljaju bebu da plače kao novorođenčad, ali praksa je postala češća kako je dete postajalo starije, tako da je oko dve trećine majki puštalo svoje dete da plače - ponekad ili često, sa 18 meseci starosti.

Foto: Pixabay

Čini se da je takvo postupanje donelo određene koristi, jer su deca koja su kao novorođenčad ponekad ostavljana da plaču, sa godinu i po dana starosti to činila u kraćim intervalima. Tim istražitelja kaže da takva praksa ne nanosi štetu detetu, i da nije uočio negativan uticaj na povezanost majke i deteta, na osetljivost majke ili na razvoj samog deteta.

- Ni mi ne preporučujemo da se novorođenče ostavi da plače, niti da se odmah reaguje - pišu autori. Roditelji intuitivno znaju kako je najbolje reagovati, a i oni i dete se vremenom prilagođavaju. Rezultati istraživanja ne znače da bi roditelji trebalo da ignorišu novorođenčad koja plače, posebno u ranom životnom dobu.

Plakanje je jedini način na koji beba ume da komunicira. Roditelji često reaguju čim začuju plač, ali pustiti bebu da plače nekoliko minuta može biti od pomoći, pogotovo ako znate da nije vreme za hranjenje. Tada će početi da uče kako da se same umiruju.

Istraživanje ima svojih ograničenja. Jedno od njih je i to što se oslanjala na izveštaje o plaču, a ne na direktno posmatranje. Takođe, nije bilo moguće potvrditi da li je to razlog zbog kojeg su dete nešto kraće plakale u budućnosti.

Verovati ili ne?

Dr Šarlot Feirklout, stručnjak za roditeljstvo sa Univerzitetskog koledža u Londonu, rekla je da se na ovu temu vrše žestoke debate.

- Nova studija bi mogla biti ohrabrujuća za mnoge roditelje koji su koristili ovakve metode sa svojim bebama. Ali, kao što autori studije sugerišu, treba verovati u roditelje da će naći pristup koji najviše odgovara njima i njihovim porodicama – rekla je.

Stiven Skot, profesor zdravlja i ponašanja deteta sa „Kings Koledža“, rekao je da su brojna ranija istraživanja pokazala da deca koja su češće prepuštena sebi mogu da razviju manjak otpornosti kao i pojedine teškoće kasnije u životu. Takođe je rekao da najnovija otkrića imaju smisla sa evolucione tačke gledišta.

- Vrlo je malo verovatno da je nekada, dok smo živeli u džunglama i pećinama, ostavljanje deteta zbog, recimo, lova, uzrokovalo neku štetu. Da je tako, nikada ne bismo postali ovako otporna vrsta kakva jesmo danas.

(G.S.)