Kako je moguće da dete samo nauči da čita i pre škole? Evo zašto su neka deca nadarenija od drugih

Marko je sa 2 godine čitao, znao gde su Japan i Indija, sada ima i svoje kompozicije / Printskrin: RTS

Dečak Marko Živković iz Novog Sada naučio je da čita i piše u drugoj godini, a na geografskoj karti se još tada snalazio mnogo bolje od većine osnovaca. Marko sada ima 7 godina, nova interesovanja i nove talente, među kojima je i dar za muziku zahvaljujući kojem je ovaj mali genijalac sa 3 godine počeo da komponuje.

Preporučujemo

Priča o malom genijalcu podstakla je mnoge na polemiku o tome kada je zapravo pravo vreme da dete nauči da čita i da li su zaista deca koja to nauče pre, nadarenija i pametnija?

Za uspeh u školi i životu pismenost je neophodna. Stoga nije ni čudo što toliko roditelja naporno radi kako bi osiguralo da njihova deca nauče da čitaju što je pre moguće. Neki roditelji kupuju knjige i igrice kako bi njihovo dete već u prvom razredu osnovne znalo tečno da čita.

Međutim, postoji razlika između zaista nadarene dece i one čiji su roditelji jednostavno bili previše marljivi. Evo i kako da ih prepoznamo...

1. Kognitivni razvoj

Da bismo razumeli zašto je rano čitanje znak nadarenosti, želimo da razumemo kognitivni razvoj dece. Pijažeova teorija kongitivnog razvoja je glavni krivac zbog kojeg mnogi ne veruju roditeljima koji kažu da je njihovo dete još sa 4 godine naučilo da čita. Na primer, prema Pijažeu, deca u dobi od 6 do 11 godina mogu logično razmišljati o konkretnim stvarima, stvarima koje mogu videti ili dodirnuti, ali još uvek ne može da razmišlja o apstraktvnim pojmovima koji uključuju pojmove poput ljubavi, mira i života. S druge strane, roditelji nadarene dece znaju da su njihova deca možda logično razmišljala o tim problemima i pre navršene šeste godine.

2. Razvoj jezika

foto: pixabay.com

Sledeći korak u razumevanju toga da je rano čitanje znak nadarenosti jeste razumevanje načina na koji deca uče jezik. Decu ne treba formalno podučavati kako da ga govore. Učenje jezika ne zahteva ništa drugo nego izlaganje jeziku i to je isto i za nadarenu i onu manje nadarenu decu.

Međutim, većina dece sledi sličan obrazac jezičkog razvoja i prolazi kroz iste faze, ali nadarena deca mogu proći kroz te faze brže od druge dece. Može izgledati kao da preskaču neke faze, ali je verovatnije da jednostavno napreduju kroz etape. Na primer, nadareno dete možda ne govori dok ne napuni dve godine, ali tada govori cele rečenice za razliku od svojih vršnjaka.

3. Kako uče da čitaju?

foto: pixabay.com

Učenje jezika, čak i u naprednim fazama jedna je stvar, ali učenje čitanja je nešto sasvim drugo. Dok je učenje govora prirodna veština, učenje čitanja se mora naučiti. Štaviše, mozak mora biti dovoljno razvijen da bi dete uopšte moglo da nauči ovu veštinu. Kao što dete ne može naučiti da hoda dok mišići nisu dovoljno razvijeni, tako neće moći ni da čita.

Prvo na šta ljudi pomišljaju jeste učenje azbuke i pamćenje reči. To je, međutim, samo početak onoga što deca treba da budu u stanju da nauče da čitaju. Učenje abecede i zvukova koji predstavljaju slova tek je početak. Čak ni pamćenje reči zaista nije dovoljno da dete postane tečni čitač. Čitalac mora biti u stanju da se seti onoga što je pročitao na početku rečenice pre nego što dođe do njenog kraja. To zahteva dovoljan razvoj kratkotrajne i radne memorije.

Štaviše, mnoga deca do trećeg razvoja ne mogu tečno da čitaju i govore. Ali, ako dete dostigne tečnost u čitanju i pre pet godina života, postoji velika verovatnoća da je njegov mozak pre vremena dostigao dovoljan nivo zrelosti. Još ako je dete bez ikakvog formalnog uputstva naučilo da čita, onda se zaista ne može postavljati pitanje o njegovoj nadarenosti.

Kada je vaše dete naučilo da čita?

(T.T./Telegraf.rs)