Zašto tinejdžeri odbijaju roditeljska rešenja za svoje probleme?

Foto: Pexels/Bahaa A. Shawqi

Roditelji adolescenata često se suočavaju sa zagonetnim nizom događaja. Prvo, tinejdžeri im dolaze sa određenim problemom; drugo, roditelji im nude predloge i rešenja; i treće, tinejdžeri odbacuju roditeljske ideje kao iritantne, irelavantne ili oboje.

Preporučujemo

Ovi momenti su zreli za povezivanjedeteta i roditelja. Zašto se onda često pogrešno protumače ? U većini slučajeva to se dešava, jer roditelji ne daju svojim tinejdžerima ono što oni zaista žele. Svesno ili nesvesno, tinejdžeri žele sledeće stvari:

Tinejdžerima je potreban neko ko će da ih sasluša

Adolescenti, kao i odrasli, mogu da osete olakšanje ako jednostavno artikulišu svoje brige. Zaista, ljudi koji svoje probleme izgovore na glas se osećaju mnogo bolje od onih koji ih drže u sebi. I to važi za sve probleme, bez obzira na težinu.

Kada deca odluče da podele svoje probleme sa roditeljima, najbolje bi bilo da odmah pretpostavimo da ne žele predloge ni savete, bar ne odmah. Pustite ih da vam kažu šta ih muči.

- Često u roditeljima tražim slušaoce. Pogotovo kad je u pitanju manji problem koji ne moram da rešim, već samo želim da ga nekome ispričam, kako bi mi bilo lakše - rekla je osamnaestogodišnja Kejtlin.

Adolescenti mogu da podele sa roditeljima ono što im je na umu, tako što će izgovoriti nekoliko svojih isprepletanih misli, kako bi mogli da ih pravilno sagledaju ili da ih organizuju. Prema rečima Isle Stiven-Šnajder iz Kalifornije, tinejdžerima mnogo pomaže kada naprave listu problema, koje posle pretvore u reči. Odrasli mogu da pomognu tinejdžerima  tako što će im dati prostor koji im je potreban. Bitno je da roditelji saslušaju svoje tinejdžere bez ometanja, i da se suzdrže od dodavanja sopstvenih misli u hrpu koju dete već ima u glavi.

Tinejdžeri traže empatiju

Mnoge stvari koje muče tinejdžere ne mogu da se reše. Roditelji ne mogu da zaleče njihovo slomljeno srce, da spreče njihove društvene drame niti da urade bilo šta u vezi sa činjenicom da su im za isti dan zakazana tri bitna testa. Imanje problema nije ni približno loše koliko je kad se osećate potpuno sami u svojoj muci.

Tinejdžeri često imaju probleme koje žele da podele, ali ne sa svojim prijateljima. U tim trenucima oni mogu da se obrate svojim roditeljima, koji treba da zapamte da dete od njih traži empatiju, a ne rešenja za probleme koji ih muče. Roditelji bi trebalo iskreno da prokomentarišu detetov problem: “O da, to je baš bezveze“ ili „Imaš potpuno pravo da se tako osećaš“. Takav pristup deci govori da su roditelji voljni da ih saslušaju kad god su uznemireni.

Kako bi roditelji izrazili dodatnu solidarnost mogu da pitaju svoju decu :„Da li želiš da ostanem ili želiš da te ostavim da budeš sama neko vreme? Ili „Postoji li nešto što mogu da uradim kako se stvari ne bi pogoršale?“. Ova pitanja im šalju snažnu poruku, da roditeljima ne smetaju njihove nevolje i da će biti uz njih, čak i kada ne mogu da im pomognu.

Foto: Pixabay

Deci je potrebno da im verujete

Iako je roditeljima teško da se zaustave, previše sugestija može dovesti do toga da dete pomisli da pokušavate da mu kažete „Ti ne možeš ovo da središ, ali ja mogu“. Ovakvo mišljenje u tinejdžeru može da probudi sumnju, da nemate dovoljno poverenja u njega, da smatrate da on ne može da se nosi sa problemima koje mu život stvara.

Umesto što ćete detetu predložiti rešenja, ohrabrite tinejdžera da sam dođe do njih. Kada im kažete „Gledao sam te kako rešavaš ovakve probleme i pre“ ili „ Teško je, ali prebrodićeš to“, pružate im drugačiju perspektivu i ohrabrujete ih, jer je u tom momentu njihovo samopouzdanje poljuljano.

I tinejdžeri koji su se već pozabavili određenim problemom ponekad dodatno traže roditeljsko uverenje. Kejtlin kaže da ona ponekad roditeljima ispriča situaciju i objasni koje je rešenje izabrala, samo kako bi dobila potvrdu da je napravila pravi izbor. Kada se ovo dogodi, Kejtlin ističe da tada ne traži rešenje od roditelja, nego samo proverava da li je uradila pravu stvar, s obzirom na to da nema mnogo iskustva u rešavanju problema.

Adolescenti se često osećaju ranjivo, pogotovo kad se otvore odraslim osobama. U ovim momentima, dobronamerni komentari mogu da zvuče kao kritika, predavanje ili stav „rekli smo ti“. Iako želite da ukažete da bi učenje za test iz hemije prošlog vikenda umesto odlaska na košarkašku utakmicu u potpunosti sprečilo problem, verovatno je najbolje da taj razgovor odložite za drug put – prenosi "Njujork tajms".

Oni žele ideje, a ne instrukcije

Kada vašem tinejdžeru pružite empatiju i ohrabrenje, zapravo im dajete ono po šta su došli. Ako nakon toga vaš tinejdžer i dalje traži rešenje, tada mu ponudite određeni savet. Počnite tako što ćete ga pitati da li želi vašu pomoć pri rešavanju problema. Ako je odgovor potvrdan, podelite problem u kategorije: šta može da se promeni i šta ne može.

Za prvu kategoriju, usredsredite se na potrebe koje vaš tinejdžer identifikuje i zajedno dođite do rešenja. Za drugu kategoriju, pomozite im da se pomire sa stvarima koje ne mogu da kontrolišu.

Džošua Sigl, šesnaestogodišnjak iz Hjustona, izgubio je sve svoje slobodno vreme kada je sezona trčanja postala prioritet u njegovom već prenatrpanom rasporedu. „Bio sam potpuno preplavljen aktivnostima, trkom, bendom, školom, ali moji roditelji su razumeli da ne želim da napustim tim“.

Umesto da ga nateraju da odustane, oni su mu pomogli da spakuje hranu za određeni period, kako ne bi gubio vreme na spremanje. Ovo je stvorilo malo slobodnog vremena u njegovom rasporedu, što mu je značajno umanjilo stres. Međutim, svi su morali da prihvate da će morati manje da spava kako bi uradio sve domaće zadatke dok se sportska sezona ne završi.

- Srećan sam kad imam vremena da spavam i kad imam dovoljno hrane. Tokom trkačke sezone nisam dovoljno spavao, pa mi je mnogo značilo to što su mi roditelji pomogli i spremili mi dovoljno hrane - rekao je Džošua.

Cilj je da roditelj reši problem sa, a ne za svog tinejdžera. Koliko god da mislite da je vaš savet dobar, najbolje je da ga zadržite za sebe dok ne saslušate svoje dete. Isla smatra da kada odrasli prerano ponude rešenje, ustvari uopšte ne slušaju i ne razumeju kroz šta dete prolazi. Često se  ispostavi da su slušanje i razumevanje sve što tinejdžeri žele ili trebaju.

K.B.