Emotivna ispovest zaposlene mame: Prestanite da me osuđujete zato što izlazim s posla tačno u 17h!

Mame danas dosta vremena provode na poslu, a kada dođu kući čeka ih još obaveza.

Džejmi Džonson, majka dva dečaka, radi prilično dugo i balansiranje između obaveza na poslu i obaveza kod kuće ume da joj oduzme dosta energije. Da bi objasnila kako joj sve uspeva, Džejmi je nedavno postavila jedan iskren tekst na svom blogu o roditeljstvu.

- Molim vas, izvinite što svoj posao napuštam tačno u 17:00h, ali moja deca čekaju da iz uzmem od dadilje. Izvinjavam se i što ću propustiti ovaj sastanak, ali završetak predškolskog moje dece je važniji.

Znam da sam zakasnila danas, ali ne mogu da ostavim bebu u vrtiću sve do 07:45h. Znam i da delujem rastrojeno, zato što i jesam rastrojena. Imam bolesno dete i čekam da saznam kada ću moći da ga odvedem kod pedijatra.

Ja ne želim da izgledam izmučeno kada se pojavim u kancelariji, ali moram biti budna u 04:30h, uz dete koje treba umiriti.

Znam da mi oči izgledaju vlažno, ali prethodnih 12 sati provela sam pokušavajući da uspavam bebu.

Nisam želela ni da moj i-mejl deluje drsko, ali imam petogodišnjaka koji je celo jutro plakao jer ne želi da ide u školu i zabrinuta sam zbog njega.

Da, upravo sam svojom glavom lupila o sto. Dobila sam poruku da moje dete ima konjuktivitis i moram da idem po njega, iako je ovaj izveštaj skoro stigao.

Znam da su mi, trenutno, oči natečene. To je zato što sam prethodnu noć provela plačući jer sam iscrpljena, nikada nisam sama i nisam imala toplu kupku već 5 godina. Izvinite što sam kratka sa vama, ali prethodni sat sam provela raspravljajući se sa detetom oko neophodnosti nošenja pantalona kod dadilje.

Znam da bi svoj privatni život trebalo da ostavim van kancelarije, ali kada ste mama dvoje dece, to je veoma teško. Zato hvala svima koji su mi pružali radost prethodnih 5 godina. Mogla bih malo i samoj sebi da je pružim.

Nije lako biti mama sa punim radnim vremenom kada imate dvoje dece. Hvala svakom šefu koji mi je dozvoljavao da izađem sa posla zbog zakazanih pregleda kod legara, iznenadnih bolesti, završavanja predškolskog i nošenja školskih užina. Hvala svim ljudima koji su okretali glavu kada sam bila trudna i kada bih morala da izletim sa sastanka kako bih povraćala. Hvala svim ljudima koji su mi stavili do znanja da i oni takođe žongliraju i često teško balansiraju između svojih poslova, privatnog života i dece.

Hvala svim ljudima koji su ignorisali moje vodene oči, umornu facu i isflekane bluze.

Hvala svim drugim mamama koje su me svakodnevno motivisale da nastavim napred.

Hvala svim ljudima koji su mi pomagali da nastavim napred, čak i ako sam se nekad osećala poraženo.

Hvala svim saradnicima koji su preuzimali moje obaveze jer sam ja morala da odem i rešim neku hitnu, dečju, situaciju.

Znam da nisam jedina zaposlena mama na svetu, ali sam zaposlena mama i znam kroz šta prolazite.

Znam da se osećate kao da treba da nadoknadite nešto jer dolazite na posao tačno u minut i napuštate ga čim sat otkuca 17:00h.

Razumem vas i kada ručate za svojim radnim stolom jer morate da izađete ranije kako biste dete uzeli od dadilje, odveli ga kod lekara, a potom vratili dadilji i onda se vratili na posao zbog sastanka koji imate u 14:00h.

Razumem i to da ste ponekad na posao dolazili neuredni jer vaša deca nisu mogla da nađu svoje cipele, nekome ste dali činiju pogrešne boje ili ste zaporavili da donesete kod dadilje i medu sa kojim spavaju.

Razumem to da ste umorni.

Iscrpljeni, verovatno.

Ali, takođe znam i da ste vredni i sposobni za mnogo više nekada.

Ne morate da birate između dva sveta koja volite. Možete imati i posao i karijeru. Teško je, ali je moguće.

Da, ti svetovi će se nekada sudarati i činiti život mnogo komplikovanijim, ali vredno je toga.

Zato se ne zaustavljajte. Ne odustajte. Prevazići ćete sve to.

P.S. Neće svi razumeti sve ovo i to je u redu – završava Džejmi.

(B.K.)