Žene prodaju svoje mleko preko interneta: Ovo može imati katastrofalne posledice po bebe

Nisu sve mame u mogućnosti da doje svoje bebe, čak 15 odsto žena ima problema sa tim, piše The Sun. U Srbiji statistika je poražavajuća, samo 13 odsto beba hrani se isključivo majčinim mlekom.

Ipak, sada na hiljade žena prodaje svoje mleko na onlajn forumima i Fejsbuk grupama kako bi pomogle onima koje ne mogu da doje.

Preporučujemo

I koliko god ovo zvučalo kao lep gest, stručnjaci su zabrinuti da su, na ovaj način, bebe izložene opasnosti od toga da zadobiju neke smrtonosne bolesti, poput hepatitisa i HIV-a.

Za ovakvu trgovinu mlekom ne samo da ne postoji zakon, već je i potpuno nelegalna u nekim državama, poput Velike Britanije i Irske.

Na ovaj način roditelji su izloženi tome da kupuju mleko koje nije dobro za njihovu decu, ali ipak postoji zakon koji bi mogao biti od pomoći ukoliko nešto pođe po zlu.

To je zakon o prekršajima koji tereti pojedince za nanošenje štete i razlikuje se od zakona za kriminalna dela.

Foto: pixabay.com

Budući da ova neuobičajena prodaja može imati posledice i izazvati štetu, ona bi mogla spadati u oblast zakona o prekršajima koja se naziva “odgovornost za proizvode” ili “zakon o neispravnim proizvodima”. Sudovi za ovaj prekršaj ne izriču kaznu, ali često nalažu optuženima da isplate novčanu naknadu oštećenoj osobi.

Prema zakonu, majčino mleko bi se smatralo “proizvodom” kakvi su i  životinjsko mleko, hrana za bebe i krv.

Na osnovu toga, žena koja je proizvela mleko, smatrala bi se “proizvođačem”. Ukoliko bi čitav slučaj završio na sudu, majčino mleko bi se moglo tretirati kao neispravan proizvod.

Na primer, Irska i Velika Britanija već imaju zakone koji omogućavaju kupcima da podnesu tužbu za štetu nastalu zbog neispravnog proizvoda. Ipak, podnošenje te tužbe može biti malo komplikovano za podnosioca tužbe jer mora dokazati da je upravo taj proizvod bio neispravan i da je baš on izazvao štetu. Drugim rečima, morali bi da dokažu da je majčino mleko uzrokovalo posledice zbog kojih podnose tužbu.

Proizvod se smatra neispravnim ukoliko ne ispunjava standarde koji se od njega očekuju. U tom slučaju, na sudu bi oni koji podnose tužbu, bili pitani to koliko je razumno očekivati da će majčino mleko kupljeno preko interneta biti bezbedno. Takođe, bile bi razmotrene i radnje “proizvođača”.

Na primer, ako je žena prodavala svoje mleko na nekom uglednom sajtu i reklamirala ga kao bezbedno, onda bi bilo razumno očekivati da je to zaista tako. Ovde je zaista najteži deo dokazivanje uzročno – posledične veze, tj. dokazivanje toga da ste baš dotičnim proizvodom oštećeni.

Foto: Pixabay

Bakterijske i virusne infekcije

U slučaju majčinog mleka kupljenog preko interneta, “šteta” bi verovatno značila smrt ili povredu osobe koja je mleko konzumirala. Štetu mogu predstavljati i bolesti ili bakterijske infekcije poput salmonele i streptokoka ili virusne infekcije poput HIV-a.

Međutim, kao što je ranije rečeno, nije dovoljno samo to da pretrpite štetu, već morate dokazati da je baš taj proizvod izazvao posledice, a ne neki drugi izvor. Ovo je naročito teško dokazati u slučaju bakterijskih i virusnih infekcija.

Na primer, salmonelu mogu prenositi i kućni ljubimci, kao što su gmizavci, a može je prenositi i hrana, poput piletine i jaja. HIV bi bilo lakše dokazati jer se on od zaražene osobe širi samo određenim putem, tj. telesnim tečnostima kao što su krv i majčino mleko.

Čak i ako uspete da dokažete da je štetu uzrokovalo neispravno majčino mleko i da je bilo razumno misliti kako je ono ispravno, možete naići na dodatne prepreke kada podnosite tužbu. Naime, sud će, možda, želeti da sazna koje ste korake, kao roditelj, preduzeli da sprečite nastanak štete.

Na primer, studije su pokazale da pasterizovanje majčinog mleka može uništiti mnoge bakterije i ubiti viruse, uključujući i HIV. Dakle, ukoliko se ispostavi da ste propustili to da pasterizujete mleko, na sudu to može značiti da ćete dobiti znatno manju odštetu ili da je ne dobijete uopšte.

Ukoliko nije preduzeo mere predstrožnosti, poput ove, roditelj ima određenu odgovornost za štetu koju je dete pretrpelo. Recimo, ako je dete imalo posledice zbog toga što je pilo mleko koje je sadržalo kokain, za to će, takođe, roditelj biti smatran odgovornim. Mada će i dalje moradi da dokazuju da je štetu nanelo mleko, u ovom slučaju sud ne bi imao isti razlog da smanji ili odbije novčanu naknadu.

To je zato što pasterizacija ne otklanja tragove lekova u majčinom mleku, za razliku od bakterija i virusa. Neželjene efekte ne izazivaju samo ilegalni lekovi, već i lekovi poput onih protiv bolova i lekovi za srce.

Iako prodaja i kupovina majčinog mleka preko interneta nije protivzakonita, ona nosi mnoge nesigurnosti, a nedostatak zakona vezanog za to dodatno ugrožava zdravlje i dobrobit dece.

B.K.