"Ovako izgleda kada vas deca napuste": Emotivna ispovest jedne majke srušila internet

Nista specijalno nije opisala....Jer,i mi smo deca nasih roditelja....

Imam dvoje oboje studiraju vani,fale svaki trenutak,ali za njihovo bolje sutra sve....

San svakog srpskog roditelja je da drzi decu oko sebe samo da bi im komandovao do poslednje sekunde svoga zivota. Pametni roditelji pustaju svoju decu da idu napred a oni su im iza ledja kad deca pokleknu da ih malo poguraju da krenu napred

Mene majka ostavila uvijenog u cebe ispred crkve..kao Kvazomoda ispred Bogorodicne crkve u Parizu ,nasla me je jedna baka kazu iako je hladna zimska noc bila ja sam se smijao i sirio ruke ,odrastao sam po sirotistima i domovima gde me svakodnvno sibala ljudska zloba i bezosijecajnost covijecja,nikada nisam upoznao svoje roditelje ni rodbinu,u buducnosti kad budem ima decu necemo se nikada rastati.

Ja se kao roditelj, uopste ne opterecujem ovakvim stvarima. Koliko sam realna, toliko i svesna da svi imamo svoj put. Iako cenim svaki sekund sa svojom bebom, vrlo mi je jasno da ce jednog dana otici od mene, kao sto sam ja otisla od svojih... Trudim se da ga osamostalim i prenesem neko znanje i da ga ne ostetim svojim greskama koliko god mogu.. tako ja shvatam roditeljstvo.

Kod nas nije isto kao u Americi. Ovdje se većina osamostali u kasnijim godinama, dok neki to uopšte i ne urade. Mnogo je njih koji se ožene i žive sa roditeljima.

Sve sam uradila i dala za decu ali cu uvek misliti da nije dovoljno...malo mi je vremena, zivot brzo prolazi i jednostavno malo mi je vremena...malo sati dana godina zivota MALO JE ZA MOJU DECU jer sve nekako prodje u trenutku

Mislim da je normalno da se deca osamostale. Sto pre to bolje Ako mogu. Moji se osamostanili imamo dobre odnose a ja i supruga sad sebi priustimo vreme za nas. Kad bi vise takvih mogucnosti bilo. Svima bi bio kvalitetniji zivot.

Apsolutno tacno...tako nekad zateknem samu sebe dok posmatram svoju cerkicu kako mi polako izmice iz narucja,raste,ima drugih interesovanja...i plasim se jer znam da joj vise necu trebati a ja ne znam i ne umem bez nje...

Šta je sporno pa moraju nekada otići.... Nece zauvek ostati sa vama.... To je normalno.... E sad razlika je ko to i kako gleda

Ubada u centar, srce puca! Sve sam to vec dozivela i jedva prezivela. A pre dvadesetak godina nisam verovala kada su me stariji i iskusniji upozoravali, sve drugo je bilo vaznije od jednostavnog mazenja sa decom: i posao, i ves, i cista kuca, i rucak itd. Kakva greska! Nikad to sebi ne mogu oprostiti.

Ovo jeste realnost...ali kako mladom paru sad ovo utuviti u glavu...sve ce ovo saznati kad im djeca odrastu...isto ka mi ..do tada svi radimo ono sto mislimo da je najbolje....da mogu vrijeme vratiti, a niko ne moze...mnogo toga bih drugacije radila....dala bih im svo vrijeme ...svaki sekund a ne dan...mjesec ...godinu...jer kad odu ...toliko puno vremena imam za mene...da ga ne mogu potrositi....

Da li je realnost da se roditelji tretiraju kao stari dzuboks.antikvitet

Sta hocete to i jeste realnost ...